Не, озбиљно, хоћу. Доста је било, вријеме је да се неке ствари поставе на своје мјесто. Досадиле су ми те приче како жене само преко оне ствари долазе на одређене позиције.
Пише: Тина Јаковљевић
Жељка је живи доказ да ствари не стоје тако. Жељка је, ипак, професионалац. Пардон, професионалка. Одрјешита. Храбра. Интелигентна. Гледа те оним својим окама у очи, и ти таман помислиш ево га, кад оно међутим. Таман помислите како је РТРС почео ипак малко превише да промовише владајућу партију и Њега, а онда Жељка одлучи да се жртвује.
Жртвовала је такорећи све, и бриљантну новинарску каријеру, и нас који смо седам дана чекали петак вече да видимо шта ће она да нам саопшти. Заозбиље, ја сам држала на крилу тефтер и писала све те њене цаке, јер сам некако одвајкада интимно жељела да будем попут ње. И да, да се вратим, све је то жртвовала Жељка, а највише жртви је претрпило објективно информисање јавности Републике Српске и регије, а све зарад тога да она преузме на себе тешку улогу Његове савјетнице за односе са јавношћу. У ствари, она је то урадила зато да би стала украј опасним тенденцијама које је Он све чешће испољавао: постајао је бахат према медијима које његова влада није плаћала, јавност и грађане је третирао као овце а политичке неистомишљенике називао је кретенима, издајницима и педерима. Жељка се жртвовала и стала поред њега како би Он постао ово што је данас: један фини, умјерени и сталожени тип, који максимално одговорно и посвећено ради свој посао, културно и професионално се опходи према представницима седме силе и грађанима, а његова влада се понаша на исти начин према свим медијским кућама, које више нити не покушава да подмити, јер се све оне уредно пријављују на редовни мјесечни џепарац од неколико десетина хиљада КМ а који им Влада РС уплаћује како би сви ми имали што квалитетније и непристрасније информисање на располагању.
У времену кад се вриједности срозавају на глобалном нивоу ми показујемо како може и како треба да се ради. Ми смо свјетло, ми смо путоказ. Посебно је Жељка путоказна. За цркавицу од неколико хиљада марака које добија мјесечно, за тамо неки биједни кредитић од ИРБ-а и ту и тамо покоји поклончић од стране импресионираних бумбарастих фанова она даје несебично себе зарад једног вишег циља. Јер, док негдје тамо у трулом и нестабилном свијету свако гледа само себе, Жељка гледа све нас, а највише гледа Њега. Што је и логично-он, ипак, највише види од свих нас, те нам тако стоји усправан и висок, попут торња. Или свјетионика. Ми гледамо тако у наш свјетионик и видимо себе како смо стабилни, просперитетни и са чврстим фондовима у које су одложена средства добијена од приватизација у РС, те искрено жалимо све ове око нас што немају ништа, ни пара, ни душе, а поготово што немају Њега и нашу Жељку.
Да је Жељка рол-модел у овом нашем друштву показују и наше здраве опозиционе странке. Јер, како поред Њега и Жељке може било ко а да не буде здрав?! И наша опозиција се попут ње одлучила жртвовати. Жртвовала се зарад вишег циља, такође: ми више нећемо бити опозиција, и нећемо бити ништа: узимамо на себе те управне одборе и шта нам већ Он да, не зарад управних одбора, него да спасимо Републику Српску. Оно јест`, Он каже да смо ми већ најбољи, али ако неко зна у каквој смо ми смртној опасности чак и кад сви мисле да нисмо, ми знамо. И зато ћемо попут Жељке да се жртвујемо. И то је то, немамо више времена ни да учествујемо у писању овог текста. Има Жељка да ради односе са јавношћу свима нама, а ми сад трчимо да спасимо управне одборе. И Републику Српску.
Зато, мислим да све жене које покушавају да овдје изведу до краја причу око еманципације и равноправности полова требају да се угледају на Жељку. Она треба да буде наш статусни симбол, набијена попут заставе на барјак наше надолазеће побједе.
Јер, побједа и побједници су свуда око нас и сви то осјећамо.
(Фронтал)
