Веома добро урађена комедија. Мада је све у генези смијеха већ виђено. Двострука личност, бјежање од центара моћи који (платним списком) посједују све полицијске агенције у САД, те сретање добрих људи који помажу, уз триумфално сретан завршетак.
Главни јунак је шмокљан, и непоправљива добричина. Жена га напушта одмах по порођају. Не што му је (као бјелкиња бијелцу) родила црне тројке, већ што је побјегла са кепецом. Доктором наука и такође црнцем.
Клинци га зову тата, али причају као да су из гета. Он све вријеме одбија да повјерује како нијесу његови синови, а и они њега воле. Кад одрасту, почиње добијати нападе двоструке личности. И од полицајца којег се ни дјеца не плаше, постаје насилан и неотесан манијак.
Иначе, Ирена је пропала манекенка, глумица и очајно лош менаџер голф терена. За којег бивши послодавци мисле да је свјесна њихових мутних послова. А није.
Има стварно смијешних дионица. Особито са његовом црном дјецом, која читају упутство за вожњу хеликоптера на њемачком; претходно набивши кокошију главу у дупе језичавом полицајцу, јер им је пријетио тати.
(Редитељ: Боби и Питер Фарели; Улоге: Џим Кери, Рене Зелвегер, Ентони Андерсон)
