Шпица Универзал студија није ни завршила, а из позадине се чују гласови сниматељске екипе. Нешто као шпица Дума. Документаристичка форма у забавном играном филму.
Забавном, јер није довољно смијешан за пуноправну комедију. Приповједње у стилу Двије чађаве двоцијевке, или Снеча. С тим, да су брутално-насилнички детаљи изостали. И надомјештени политички коректном патетиком, која фолира црнохуморност.
Ипак, занимљив је за погледати. Углавном због несвакидашњости на више фронтова. Средишњи стуб сценарија је замисао у стилу Морнара Попаја. Продукцијски исплатив, јер се надовезује на вишегодишњу британску кампању, за повећање кориштења млијека у исхрани.
Џими Конели је мљекаџија. Као спаринг партнеру, изазивач за титулу првака свијета у полутешкој категорији – сломи шаку од његову главу. Пије најмање литру млијека од дјетињства, тако да су му кости изузетно чврсте. Немајући куд, менаџер ангажује њега умјесто професионалног боксера.
Врло храбро што је концепт одат на почетку, па је остатак већ извјестан. И радња незанимљива. Мада, дало се искрено насмијати ту и тамо.
(Редитељ: Алекс де Раков; Улоге: Орландо Блум, Омид Џалили, Мајкл Лернер)
