Вјероватно најбољи филм који сам гледао у овој екипи. Има драмског заплета, има реализма, те, наравно и нереалног да би се дао снимити у Холивуду.
Два су другара. Један позитиван и адвокат, други негативан и власник стриптиз бара. Украду паре богатом буџи, који због тога шаље плаћеног убицу. Све нас затим увлачи у причу која се бави њиховим спашавањем из руку тако окрутног човјека.
Кроз ову читаву радњу, сазнајемо да ну је најбољи пријатељ оженио бившу жену. На то да се коитусирао са њом и прије него што су то јавно обзнанили, овај се не узбуђује превише. На све то, он каже како се само пита ко ли је сада трти.
Да мало зачиним оцјену, није ово ни по чему посебан филм, колико је можда прича уједначено вођена. Снимљена је у истом маниру, са истим потписом на свим саставцима. То је на концу чини занимљивом.
Иначе, мотивација су паре. Остатак зајебанције је да његов порнографски настројен ортак, бива затечен са нечијим прстом и мртвом женом. Плаћеник га је нашао први, и он га је средио. Плаћеника, не ортака.
Затим, прилично глупаво, они носе кољача-најамника у великом коферу, да би га бацили у залеђено језеро. Иначе, све вријеме пада ледена киша и главни јунак је пијан и уплашен, али резонује живот у неком детективском фазону.
Тамо се испоставља да порно-другар намјерава и њега да убије, и да је по свој прилици истина оно што је рекао плаћеник – да је убио своју жену. Плаћеник се ослобађа, па гине, па онда порњар потоне у хладну воду у којој не умије да плива.
Мрежа међусобних подвала добија гушће ткање, јер је главни газда лично посјетио власницу другог стриптиз бара, са којом је главни јунак наумио да љубовише, али и ту се испоставља да је она била у талу са порњаром (не Панонским морнаром). Тако сви некако изгину, а овај се извуче са парама.
Кажем, далеко је боље снимљен.
(Редитељ: Харолд Рамис; Писац: Ричард Русо, Роберт Бентон, Скот Филипс)
