Савез независних социјалдемократа (СНСД) није тек тако најјача политичка партија у Републици Српској. О њиховој политици људи могу да мисле шта год да желе, али је неспорна чињеница да је ова странка доминантна на свим кључним пољима која детерминишу релевантност било које странке.
Многи мисле да је кључ снаге и успјеха СНСД – а у личности њиховог лидера. То је добрим дијелом тачно – грађани идентификују ту партију са њеним предсједником. Опоненти тврде да моћ СНСД – а лежи у сумњивим пословима, везама са тајкунима, различитим играријама са странцима. О томе може да се дискутује. Али, једна ствар је веома значајна и о њој се мало прича. Наиме, СНСД се труди да одговори изазовима на различитим пољима што боље од конкуренције. Ова вијест најбоље свједочи о томе.
Дакле, у СНСД – у схватају важност интернета и интернет кампање, иако врло добро знају да тај сегмент кампање ни ове ни сљедеће изборе неће одлучити. Одлучиће оно у чему је ова странка најјача: теренска организација и рад, једноставне и ефектне поруке у којима је њихов лидер неприкосновен, мејнстрим медији (РТРС највише) који ће те поруке упорно да понављају и преносе, као и механизми извршне власти којима се остварује велики утицај на изборни резултат (огроман бирократски апарат који гласа, њихове породице, пројекти који се финансирају из буџета а који СНСД – у значе гласове у бирачкој кутији и сл.).
Ипак, упркос свему наведеном, у СНСД – у не желе да се зауставе на томе. Интернет је њихов сљедећи изазов. То је врло индикативно. Јер, ако негдје не пале класична средства политичке комуникације, то је онда интернет. Ту људи могу бити храбрији, али и безобразнији, јер су – анонимни. Ту свако може да каже шта заиста мисли. Или да само провоцира. За сваку власт интернет је прилично незгодна играчка. Ту можете да се суочите са критикама које могу бити врло утемељене и ефектне, које не филтрирају мејнстрим медији и које могу реално да вам нашкоде у самој кампањи уколико се покаже да су потпуно основане. Дакле, ви прихватате један објективан ризик.
Наравно, у Републици Српској ствари су по том питању још на једном ниском степену развоја, чак и у поређењу са регијом која иначе каска много за свијетом. Али, оно што је прилично запањујуће јесте чињеница да је власт, а не опозиција, та која почиње да користи интернет кампању на један озбиљан начин. Јер, опозиција у Републици Српској редовно се жали и кука како нема довољно медијског простора. Па зашто не користе онда интернет? То право нико не може да им забрани. Ако анализирамо интернет активности опозиционих странака уочавамо да се оне заустављају на блиједим сајтићима, која се ажурирају онда кад се објави које штуро и досадно саопштењце, понеким дозлабога досадним и неинвентивним фејсбук профилом, а о твитеру још нема ни ријечи. Једини који је нешто активнији на твитеру од опозиционих, али и домаћих политичара уопште јесте Бранислав Бореновић, и ту се прича завршава.
Откако је СНСД на власти, а то је већ шест година у континуитету, опозиција није имала нити једну иоле озбиљну интернет кампању. А имали су прилика, итекако. Само, једна ствар је битна у том смислу: интернет кампање није пуко шеровање линкова и статуса на фејсбуку. Интернет кампања мора имати свој “линк” ка реалном животу и односима, иначе се не разликује од јефтине видео игрице. Реалне активности, чак и кад су прилично бенигне и скромне, попут недавног ПДП – овог чишћења снијега у Бањој Луци, уколико се искористе и наметну на прави начин, могу имати конкретног ефекта. Тиме су у ПДП – у успјели не само да направе интересантну онлајн причу и тему, него су добили простор и у мејнстрим медијима, укључујући и оне који се воде као “блиски властима”.
Дакле, саопштења нису довољна. Саопштења су досадна. Досадне су и прес конференције. Ако је то медијска стратегија опозиције – пропала им је. Досадни су и интервјуи, тв наступи, чак и конвенционални митинзи. Перформанси, и то оригинални, пуни хумора, алузија и кратких али ефектних порука јесу добра ствар и погодак. Роналд Реган је ефектније девастирао Совјете вицевима него физичком демонстрацијом моћи.
Вратимо се сад СНСД – у и њиховој интернет кампањи. Они је не почињу сутра, нису је почели ни јуче. Они на њој већ дуго раде. Шта год ко мислио о њему, Рајко Васић блогује већ годинама. То не ради нити један опозициони политичар. И наравно да је лако уз јутарњу кафу или анонимно по порталима пљувати по њему, али зашто се неко не одважи од опозиционара и не учини исто? Лако се жалити да те медији не преносе, али зашто сам себе не преносиш, ако већ имаш ту могућност и ако желиш да људи сазнају твоје поруке? Исто тако, СНСД једини има свој портал, на којем можете да пратите не само вијести и исјечке из штампе о овој странци, него и текстове њихових функционера и посланика, клипове на јутјубу, активности на фејсбуку и твитеру.
Њима ни дан – данас ништа од тога није неопходно, јер то не одлучује изборе. Они имају свој простор на мејнстрим медијима које прати већина грађана (још увијек). Имају све оно о чему је писано на почетку текста. Али, ту се не заустављају, јер желе да за њихову поруку сазна што је могуће шири круг људи, а поготово њихових (потенцијалних) гласача. То даље значи да они имају поруку, да имају шта да саопште и да сматрају да је та порука квалитетна, чим је толико промовишу. С друге стране, онај ко бјежи од било којег комуникационог канала, колико год му се исти чинио небитним, само показује да или нема поруку или сматра да иста и није превише значајна, што је у случају политичке странке погубно.
У сваком случају, појачан интерес озбиљних политичких партија, али и све више компанија које покушавају да путем интернет комуникације са потенцијалним клијентима остваре задовољавајуће ефекте, позитиван је сигнал и сугерише да би у некој перспективи и на овом простору могли да се отворе неки нови процеси, односно да се путем технолошких иновација остваре тихе, али битне реформе укупног система.
(тескт уз одобрење аутора преносимо са www.tezaantiteza.net )
