Укупан промет на Бањалучкој берзи у прошлој години је износио скоро 417 милиона КМ што представља готово 2, 5 пута већи промет у односу на 2010. Годну. Остварени промет, од чега више од пола чине обвезнице, је заправо други највећи промет од оснивања Бањалучке берзе.
Повећању промета је, прије свега, допринијело задужење Републике Српске кроз емисију трезорских записа и дугорочних обвезница, али и почетак пословања Пензијског резервног фонда РС.
Емисијом трезорских записа је прикупљено више од 88 милиона КМ. Каматна стопа на ове хартије од врједности се кретала од 2, 47 до 4, 1 одсто што је резултат различитих периода отплате трезорских записа, али и стања на свјетским финансијским тржиштима. Постигнуте каматне стопе су доста повољније од оних које су на трезорске записе оствариле рецимо Италија и Шпанија. Осим што представљају освјежење на тржишту, трезорски записи Републици Српској олакшаће прикупљање новца за усклађивање готовинских токова, а банкама, осигуравајућим друштвима и инвестиционим фондовима да новац улажу у краткорочне хартије од вредности које носе сигуран и атрактиван принос.
Каматна стопа на дугорочне обвезнице је била, очекивано, већа, и износила је 6, 84 одсто. Треба имати у виду да је 2011. године два пута снижен кредитни рејтинг БиХ, те би се по садашењем кредитном рејтингу БиХ, Република Српска задужила по двоциференој каматној стопи. Дакле, може се рећи да је РС емитовала обвезнице под знатно повољнијим условима у односу на задужење на међународном финансијском тржишту.
Уз ове хартије и друге обвезнице које је емитовала Република Српска су и даље веома значајан тржишни материјал. На примјер, улагачи који при тренутним условима купују обвезнице старе девизне штедње могу да остваре приносе од осам до десет одсто, а на обвезнице емитоване за измирење ратне штете од 15 – 18 одсто. Нажалост, да ли због неповјерења или незнања дешава се да грађани ове обвезнице продају и добијени новац ороче у банци по далеко мањим каматним стопама.
Чак и када се занемаре (н)ови финансијски инструменти на тржишту капитала РС, видљив је раст промета и броја трансакција за више од 30 одсто.
Што се акција тиче, Индекс Бањалучке берзе БИРС јесте изгубио 13 одсто вриједности у односу на почетак године, али ср на неким акцијама из састава БИРС – а могла остварити зарада и више од 20 одсто. Конкретно, акције“Телекома Српске” су током године мијењале вриједност тако да су улагачи могли да остваре значајну зараду само у разлици на цијени, а имајући у виду дивиденду од 0, 21 КМ ради се о заради већој од 20 одсто током године. У односу на трговање од почетка године цијене акција Рафинерије уља, Бањалучке пиваре, Чистоће, Електрокрајине и РиТЕ – а из Угљевика су задњег дана трговања у 2011. години биле веће и за више од 20 процената. Међутим, мало је вјероватно да су промјене у пословању и организацији ових привредних друштава једнаке овом расту цијена.
На промјену цијена акција утицаја су имале и имаће измјенаме Закона о привредним друштвима. Између осталог, изјменама су поједностављене процедуре за смањење броја акционара у друштвима. У будућности треба очекивати да ће за институције тржишта капитала и судове Републике Српске велики изазов представљати одређивање адекватне надокнаде акционарима за принудно откупљене акције што би могло утицати на промјену (не)расположења малих акционара према овим институцијама.
Према најавама са Бањалучке берзе већ почетком године неколико брокерских кућа у РС и Црној Гори ће својим клијентима понудити директан приступ на оба тржишта капитала. Колико ми је познато, то је први конкретан пројекат такве врсте у региону и није нереално очекивати да се процес употпуни укључивањем берзи у Загребу, Скопљу, Београду и Сарајеву. Осим овога, током године треба очекивати освјежење и развој тржишта хартија од вриједности кроз примјењивање нове платформе за трговање и увођење нових финансијских инструмента, као што су РЕПО уговори.
Реално, упркос напорима челних људи берзе кретања на тржиштима у региону не могу остати имуна на вијести о рјешавању проблема земаља еврозоне. Додатно на висину“ризика земље” дадатно могу утицати резултати договора везаних за добијање статуса БиХ о кандидатури за чланство у ЕУ. Осим овога, имиџ БиХ додатно квари и чињеница да је она на самом свјетском дну у области заштите малих акционара и права својине.
Аналитичари очекују да ће се Еврозона и Америка суочити са негативним реалним каматним стопама, а извјесно је да ће смањени рејтинзи замаља еврозоне у првој половини године проузроковати пад цијена на свим берзама. У таквом амбијенту ће се и стране компаније уздржати од нових инвестиција што ће на концу дати јако турбулентно полугодиште.
Свјестан тога је и предсједник Владе РС. Он је изјавио да „према свим економским показатељима у 2012. години, Републику Српску очекује нови удар економске кризе због које ће се привредна кретања наћи пред огромним изазовима“. Најавио је да ће због очекиваног новог таласа рецесије приоритети Владе бити задржавање социјалне и фискалне стабилности и да је Влада планирала раст БДП – а за 2, 5 одсто, те да би раст, уколико буду реализоване све планиране инвестиције, могао да буде и већи.
Стручњаци сматрају да у ситацији у којој се све земље боре да нађу рјешење за раст од 0, 01%, Република Српска може да највише профитира активнијим праћењем проблема у пословању привредних друштава. Наиме, преко пореза на добит она добија десет одсто добити свих привредних друштава, те је за што лакше повећавање тог износа заинтересована, у најмању руку, као и власник који посједује барем десет одсто друштва. Не треба трошити вријеме на објашњавање механизма за повећање овог износа.
