Опет увођење другојезичних, да би се причало о величини Америке. То је Џармушево опште мјесто. Барем о томе, како има више временских зона.
Смијешни Јапанци, са видљиво већим ципелама него што им требају, пролазе кроз америчку рокенрол баштину. Уз наглашено кориштење ове нације која је попушила у Хирошими и Нагасакију, да би се величала она која је засула огњем и сумпором 1945. године пробе ради.
Симпатично, и оно што излучује настране умјетничке облике у идентитетској кризи потрошачке културе, јесте скрепбук Јапанке. Тражила је и нашла, различите фотографије које подсјећају на лице Елвиса Прислија, у чији град су дошли на ходочашће.
Паралела иде митолошки, од археолошких ископина и Будиног лика, до икона популарне културе као што је Мадона. Ова прича са Јапанцима је најнадахнутија, поготово разлика у карактеру двоје заљубљених, који заједнички носе кофер, држећи га за бамбусов штап протурен на мјесту ручке.
Он је стално мрзовољан, а она насмијана. Врхунац достиже у њиховом боравку у соби ћумез-хотела, гдје обоје исказују неке смијешне вјештине. Она у прављењу раличитих фацијалних експресија (смијешних лица), а он у употреби зипо упаљача.
Тај хотел је чвориште и остале двије приче, које се, уз прву, завршавају случајним хицем из револвера.
У другој је Италијанка која транспортује мртвог мужа, и због папирологије је приморана остати у Мемфису. У хотел улази да не би била опљачкана и напаствована од два пробисвета, од којих јој је један испричао причу о томе како га је устопао Елвис. Сви знају ту причу, прекида је напола њена цимерка, којој је пристала платити преноћиште да не би била сама. И која није видјела дух Елвиса, који је походио сензитивну и богату Италијанку.
Цимерка је бивша дјевојка једног од три момка, који се опијају до лудости. Њен остављени је Британац, другар му црнац, а трећи је дјевојчин брат. Тотално излудио од алкохола, бива извучен из кафане да не направи срање. Да би га доцније направио у продавници пића, гдје убија продавца без битнијег разлога.
Бјеже у тај хотел који држи његов зет, скривајући се у потпуно распаднуту и неупотребљиву собу. Гдје ујутру, рвући се са Британцем да се не убије, из тог истог пиштоља најсмотанији добија метак у ногу. Додатно испижђен спознањем, како му тај којег је спашавао, уопште више и није зет.
На крају, воз поново напушта Мемфис, као и мене смисао писања о овом филму.
(Редитељ и писац: Џим Џармуш)
