О сексу, изгубљеним амбицијама, животу и љубави. Има болесну занимљивост, садржану у постепеном и врло окрутном откривању живота младе професорице.
Одушевљене поезијом са паноа у метроу, и која пише књигу о сленгу. Има романтичне визије о љубави, те о чудним зарукама њених родитеља.
Сазнајемо да јој сакреветница с којом то прича, није лезбејска љубавница – већ сестра. Да та романтична прошња, њеној мајци није донијела никакву срећу. Отац се женио четири пута, а да никада није оженио мајку те полусестре.
Растресеност употпуњујемо везом са мало ћакнутим човјеком, који јој досађује. Уз фантастичу сцену купљења говнета, које је на тротоару оставио његов пас.
Невоља је кад интрига загушене атмосфере и простачких детектива, са којима се професорица интимизира, прерасте једино у питање: ко је заиста убица? Дато је исувише врло утемељених опција, да би замарали мозак прогнозама. Остаје само та добро изведена посрнулост, улојеност и натмурена кишна влажност.
Није лош, али га комотно можете погледати други пут након годину, а да ни не схватите како сте га већ гледали. Макар до пола филма.
(Редитељ: Џејн Кемпион; Улоге: Џенифер Џејсон Ли, Мег Рајан, Мајкл Нучо)
