У фебруару ће, након тачно пола вијека, бити објављен нови “Правописни рјечник српског језика”, који ће имати око 100 000 ријечи, од којих ће свака бити наведена са правилним и неправилним граматичким облицима и акцентом.
Ријеч је о првом српском правописном рјечнику, јер су се ранији односили на српскохрватски језик.
Овај велики лексикографски пројекат резултат је вишедеценијског рада професора Милана Шипке, а иза њега је стала новосадска Издавачка кућа “Прометеј”.
У прилогу новог рјечника биће дат и “Правописно-граматички савјетник”. Супервизор “Правописног рјечника” је академик Иван Клајн, а професору Шипки је у раду на овом капиталном дјелу помагало више младих научника и стручно-техничких сарадника.
“Покушавам да будем користан људима, да им откријем нешто занимљиво, да их заинтересујем за језик, да им омогућим да лакше савладају правилност и вјештину говора. Из те жеље изродио се и `Правописни рјечник српског језика`”, рекао је Шипка.
Он је истакао да у говору много грешака праве чак и виспренији људи, наводећи да људима често није проблем само како написати, него и како изговорити одређене ријечи.
“У фази конципирања било је најкомпликованије како рјечник да буде добар мост између правописне, граматичке и акценатске норме и праксе, да ономе који је заинтересован да савлада норму омогући да се што лакше и што брже информише о томе шта је правилно, а шта неправилно у говору и писању”, објаснио је аутор Рјечника.
Он је навео да му је у другој фази рада на овом дјелу највише проблема задало “страховито хаотично стање нашег језичког стандарда”.
“Отворите пет приручника и нађете тумачења истих ствари на пет различитих начина или вам кажу `може и овако и онако`. Не може се написати у једном нормативном приручнику: `Ја се у том положају некад пише, а некад не пише`, па ти размишљај кад. Готово код сваке одреднице наиђете на дилеме. Ми смо се у тим случајевима држали традиције и онога што смо сматрали да је најчешће у пракси”, рекао је Шипка.
На питање како објашњава такво стање у српском језику, Шипка је рекао да нормативна лингвистика није развијена, и да Србија нема стручњака за њу.
“Код нас се свако бави нормом, понајвише они који су најдаљи од ње – дијалектолози. С друге стране, немамо критеријуме нормирања језика. Постављамо правила без евалуације, без проучавања норме, без успостављања критеријума. Свако нормира на свој начин, онако како мисли да треба. Не могу норме бити приватне, а правописи ауторски”, рекао је Шипка.
На питање како би помирио лингвисте и ријешио проблем хаотичног правописа, Шипка је, цитирајући Његоша, рекао да норма мора бити “из главе цијела народа”.
“Многи лингвисти мисле да су језику законодавац, а требало би законе из језика да извлаче. Морала би се формирати једна широка правописна комисија састављена од стручњака који су се бавили правописном нормом. Материјал који комисија усвоји треба да прође кроз стручну и јавну дискусију, јер није сва памет у комисији и има људи који нису језички стручњаци, али ће дати сјајне примедбе”, навео је Шипка.
