Почиње, и већим се дијелом одвија из прилично реалне перспективе. До пред сам крај. Снимљен у повученој атмосфери, унутрашње несреће. Тихо и без наглих трзаја.
Довољно је да сте погледали Знаке, па да без имало двоумљења препознате редитеља. Чак и ако му не знате име. Крајње нетипична редитељска вјештина, и умјетничка фотографија. Ловите нови филм Дама из воде!
Зато је и прича исто тако површински наивна, и породично патетична до гротеске. Веома несвакидашња идеја, која суперхеројску матрицу ставља у оквире свакодневног окружења. Дејвид једини преживи жељезничку несрећу. Добија потом питање: Колико пута је био болестан у животу?
На то не може да одговори ни он, ни његова жена. Упознаје стрипом опсједнутог Елијаха (што је хебрејски за Илија), који има први степен обољења “стаклених костију”. Сматра да ако постоји он тако рањив, мора бити неко и на другом крају љествице. Ту постаје јасно, зашто је Семјуел све вријеме обучен као Мандрак, те да је Брус Вилис узет за глумца, јер 99 одсто мушких суперхероја има коцкасту браду. Овдје је Секјуритимен.
Суперхерој који се боји дављења, чији је криптонит вода.
(Редитељ: М. Најт Шајмалан; Улоге: Брус Вилис, Семјуел Л. Џексон, Робин Рајт Пен)
