Дошло вријеме, да и Кинези снимају своје вестерне. Подражавање се чује по музици, али и види у крајолицима; који требају подсјећати на америчке пустиње.
Мјесто поштанских кочија, прате царску каравану. Насупрот егоизму вестерна, овдје се поштује наређење. Сценарио кинески програмиран и предвидив. Политичка коректност je и овдје избјегнута системским законом: Непотребна је, ако нигдје ни не правиш атмосферу, да би до ње могло доћи.
Главни јунак Лаи Хи, има задатак да убије побуњеника Месара Лија. Уз традиционалне морално-отежавајуће околности, које продужују радњу. На крају, каубојац прелази у мистику, поткувану реликвијама Сакамуни Буде. Тако је династија Танг, произвела Златно доба Кине…
У дигитализовано, али ништа мање златно доба; Кинези могу посегнути за било каквим мотивом из традиције, и правити блокбастерне историјско-будистичко-комунистичке приче. То је зденац без дна.
Није сниман у расипној косоокој раскоши, на какву смо се размажено навикли. Раздјевичујуће сиромашнија продукција. Радња надахнута Гладијатором, и упакована по узору на немјерљиво бољи Херој.
(Сценарио: Занг Руи; Редитељ: Хе Пинг; Улоге: Јианг Вен, Зао Веи, Ванг Ксуеки)
