На Прољетном сајму књиге отвореном 6. априла у Бањој Луци, књига је, чини се, потпуно заборављена. Присутни су не толико бројни издавачи, што локални што из региона, због којих је сајам, претпостављамо, и добио предзнак међународни. Сви остали атрибути, тешко да би ишли уз нешто што би се требало звати сајмом.
Пише: Maja Благојевић
Но, овај пут као да су заборавили на класике свјетске књижевности, те су од својих издања представили само многобројне приручнике типа "Како брзо читати" (али не и шта читати), "Уради сам" , "Моћ подсвијести" и томе сличне брошуре, те разноразна потрошна белетристика попут: " Дневник једне купохоличарке", "Ђаво носи Праду"…
Једине мудрости присутне на овом сајму, пронашле су своје мјесто у инстант брошурама, маркетиншки прилагођене тржишту. Мисли смиксаних од антике, до научне фантастике, у педесет страна Б5 формата.
Чињеница да је (на једном сајму књиге) било готово немогуће пронаћи Гетеовог Фауста, можда и више него довољно говори, али очито је да је за оне, чија је идеја било овај сајам, Фауст давно превазиђен. Сад склапају неке друге пактове зарад властитог интереса, а знање су, чини се, оставили ђаволу.
Опет Ева Рас, опет Добрица Ерић…
Можда организатори сајма и нису имали толико погрешну намјеру, колико културна девалвација свих нас прати ову економску, или обрнуто, па нам се чини послије гледања шпанских серија, Великог брата и томе сличних садржаја; сасвим логичним сматрати стручном литературом вицеве о плавушама, или оне "експлицитније" о Муји и Хаси. У сваком случају, ако и не пронађете баш књигу за себе, а онда ће вам се сигурно свидјети нешто из Орифлејмовог асортимана или понеки Цептеров производ.
Сајму, односно одзиву посјетилаца, није помогло ништа, па ни цијена улаза од 1 КМ, као ни то да су га својим присуством увеличали писци из Србије. Тако су посјетиоци у прилици видјети већ редовну тезгу Еве Рас (по ко зна који пут) на штанду Задужбине Петар Кочић; док је избор Добрице Ерића за главног госта (такође по ко зна који пут у Бањој Луци), показао да за разлику од тржишне интелигенције издавача, организатори са својим књижевним ставовима станују негдје у 60-тим годинама.
Прољетни сајам књиге је дословно пуст и некако мало јаднијег изгледа, чак и од оног прошлогодишњег редовног, јесењег. Но, ако нисте задовољни понудом књига, онда би вашу пажњу могао привући и одјељак са усисивачима. Такође присутан у асортиману сајма.
Из свих наведених чињеница, а поготово оне да слабо бива посјећен и онај редовни сајам, поставља се логично питање: Зашто? Концепцијски, идејно, садржајно и визуелно; сајам књига у Бањој Луци је дубоко у постулатима прошлог вијека; а за публику која се тако формира и његује, превише је да се одржава и једном у три године. Ипак, организатори су у старту саопштили да је "идеја овог сајма да Бања Лука као културни центар има потребу за још једним сајмом, поред оног који се одржава у септембру."
Има ли?
Од слова је све почело, зар не? Бар ако се сјетимо Библије, односно почетка јеванђеља по Јовану. А ако смо толико занемарили књигу, колико смо тек властито постојање?!
У Бањој Луци, нема ко посјетити ни само један сајам књиге
Но, за нешто ведрије и оптимистичније љубитеље књиге (дакле за оне најистрајније), ту су издања неколико кућа из Београда, Руме, Зрењанина, Сремских Карловаца, Сарајева, Бихаћа, Загреба и наравно Бање Луке… па ако није међународни, онда је бар "мултиетнички".
Упорнији можда нешто и пронађу до 14.04., до када је сајам отворен.

