Сматрамо да терористи који чине насиље у име религијских, националних или идеолошких увјерења, морају бити кажњени до крајњих законских граница.
Истовремено, недопустиво је да се у име борбе против тероризма крше људска права. Супроставит ћемо се свакој злоупотреби борбе против тероризма.
Објашњење:
“Кажњавање починиоца кривичних дјела судска је надлежност и једна партија нема начина да овакво обећање оствари без незаконитог уплитања у рад судова, тако да први дио овог обећања граничи са незаконитим подривањем независног судства.
Борба против тероризма у БиХ у актуелном мандату може се описати као ређање повремених медијских спектакала са мало или нимало конкретних резултата.
Спектакуларне полицијске акције попут „Свјетлости“ у Горњој Маочи, када је за хапшење 8 особа (против неких од њих су већ подношење кривичне пријаве, медијски је документовано њихово насилно понашање, али су до тада годинама игнорисани од полиције и правосуђа) употребљено 600 полицајаца, постављају, свакако, питање о оправданости употребе такве полицијске силе за хапшење тако малог броја осумњичених који се, затим, испоставе довољно безопасним да се пусте из притвора и бране са слободе(?).
Слична медијска помпа тренутно је актуелна у РС-у, гдје је недавно ухапшено 5 особа због сумње у посједовање оружја које код њих није нађено, па је и овде епилог, након интензивног медијског експонирања случаја, њихово пуштање на слободу.
С друге стране, неколико мјесеци након помпезне акције „Свјетлост“, коју су полицијски званичници хвалили као највећу заједничку акцију полиција у БиХ и показатељ „снаге државе“, десио се стварни терористички напад на полицијску станицу у Бугојну, док је неколико мјесеци прије ове акције, због недостатка комуникације и размјене информација између надлежних институција, осуђеник који је издржавао казну у зеничком затвору, а ког је ОСА прогласила пријетњом за националну сигурност, пуштан на допусте које је коначно искористио за бијег из затвора (http://www.oslobodjenje.ba/index.php?id=1953).
Истовремено, третман особа са спорним БиХ држављанством које се по нејасним критеријима означавају као „пријетња националној сигурности“ и смјештају у Имиграциони центар, те нетранспарентан рад Комисије за ревизију статуса натурализованих држављана БиХ, изазива негативне реакције бројних организација за заштиту људских права попут Амнести Интернешенала, Хјуман Рајтс Воч и Хелсиншког одбора за људска права (http://bhmuslimmonitor.info/ba/aktuelnosti/belma-becirba-ic-put-u-bosnantanamo-2.html).
Још од познатог случаја “”Алжирске групе””, па све до законски упитног и крајње арбитрарног затварања страних држављана у Имиграциони центар на основу нејасних и нетранспарентних критерија, није предузет никакав институционални напор да се заштите људска права у процесу борбе против тероризма.”

