Америчком службенику на стану и храни у Риму, дијете умире на порођају. Пошто га је жена силно жељела, он пристане на ситно лукавство којим га надахне свештеник у породилишту. Дају му дијете именом Демијан, које замијени умрло.
Касније он постаје амбасадор у Британији. И јасна је нит којом се инфилтрирање ђавољег дјетета у породицу припадника америчке администрације, покушало представити као упад у „божју породицу“.
Овај је најбољи из серијала о ђавољој дјеци. Поготово кад новинар прави фотографије, предсказање своје смрти. Те употребу ротвајлера као ђавољег обезбјеђења, који уз изванредну сцену када амбасадор шиша дијете и налази знак 666, чине оно што би овај филм, условно, могло извући из канте балеге.
Низа оних које је уз неисцрпну помоћ католичке цркве, лансирала тадашња кинематографија. Како би се вратио тренд сујевјерја у науком разблуђену паству, која зна да и папа лети авионом по небу.
Елем, након што је убио своју тзв. маму, тата покушава да убије Демија, али завршава каријеру под полицијским мецима. Дјечак потом пређе у супервизију предсједника САД.
Пазиће га к’о своје.
(Редитељ: Ричард Донер; Улоге: Грегори Пек, Ли Ремик, Дејвид Ворнер)
