Комбинација Дракуле, др Франкенштајна, Вукодлака и Индијане Џонса. Наиван, пренабуџен акцијом и глупавим дијалозима. Са потпуним одсуством логике.
Фабула се прва заборавља, па да је кажем: Дракула је син Ђавола, и може га убити једино вукодлак у одређено вријеме. Дракулин циљ је да оживи вампирско потомство, које се рађа мртво. Па му треба чудовиште Франкенштајн, које је добре душе. Ван Хелсинг га води у Рим, да би га заштитио; али застају у Будимпешти из продуцентских разлога (јефтиније снимање).
Ван Хелсинг је специјални агент Католичке цркве. Па нас заборављају информисати, да је Румунија православна земља. Гдје Ван Хелсинг нема ингеренција, као што има кад у Паризу убије др Џекила.
Осим тога, све у границама морала. Није проблем да дјеца гледају гадне демоне, али летеће вампирице и поред тога што су голе, имају затегнуту кожу преко груди и међуножја. Фуј сисе! Те матроне-крвопије, са гласовима препуним плача и натуралистичког женског кукања; у свој овој видеоигричкој исфолираности, дођу једине реалне.
Искрена брига за дјецом у овом жанру, чини их настраним. И најбољим детаљем.
(Редитељ: Стивен Сомерс; Улоге: Хју Џекман, Кејт Бекинсдејл, Ричард Роксбург)
