Сaвиндaн сe oбиљeжaвa данас у свим шкoлaмa у Републици Српској и Србији као шкoлска слaва.
Свeти Сaвa биo je први српски aрхиeпискoп, свeтитeљ и прoсвјeтитeљ. Биo je нajмлaђи син вeликoг жупaнa Стeфaнa Нeмaњe, крштeн кao Рaсткo, a кaдa сe зaмoнaшиo узeo je имe Сaвa.
Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све српске земље, а химну Светом Сави први пут је у Сегедину 1839. извео локални црквени хор.
Савиндан је за школску славу проглашен у јануару 1840. године, у тадашњој Кнежевини Србији.
Растко Немањић је је веома млад, око 1192. године, отишао на Свету Гору, монашки постриг примио је у манастиру Ватопед, а одатле је, као монах Сава, започео пут духовног уздизања српске државе и разговоре са царевима, патријарсима и највећим духовницима и филозофима тог времена.
Иако рукоположен за архимандрита, Сава је и даље бринуо о српској држави, водећи складну спољну политику великог дипломате и доброг познаваоца прилика на Балкану и у Медитерану.
У највећа дјела светог Саве убраја се оснивање манастира Хиландар на Светој Гори, који је под његовом духовном заштитом постао највећа српска царска лавра и стожер свих образовних дјелатности и духовног усмјеравања средњовјековне српске државе.
Сава је Хиландар подигао са својим оцем Светим Симеоном, а дозволу за оснивање добио је од византијског цара Алексија III Анђела.
Градња манастира је почела 1198. године, а нешто касније, у Цариграду, Растко Немањић је добио и царску повељу о српском Хиландару, којом је српски манастир добио самосталност и положај царске лавре.
Монах Сава добио је царско жезло да управља Хиландаром, одакле је са оцем Симеоном управљао државом и српским престолом.
У Хиландару је рођена идеја о самосталној српској цркви и слободној српској држави које су, како биљеже историчари тог времена, стављене под заштиту Свете Горе и њене владарке Богородице.
Као вјешт дипломата Сава Немањић је увјерио цара Теодора Првог Ласкариса и ондашњег васељенског патријарха Манојла Саратена да је самосталност српске цркве у интересу православног мисионарства.
Аутокефалност српске цркве проглашена је у Никеји 1219. године, а исте године, на празник Успења Пресвете Богородице, архимандрит Сава је хиротонисан за првог српског архиепископа. Његовом заслугом озваничена је самосталност српске цркве, обједињене су српске епархије које су у 12. вијеку припадале Охридској архиепископији, а поред епископија у Расу, Липљану и Призрену, основано је још осам нових епископија, чији су центри били по српским манастирима.
Центар нове Српске архиепископије постао је манастир Жича.
Успоставивши светачки култ свог оца Немање, коме је посветио књижевни рад (Животопис Светог Симеона), Сава је успио да измири своју завађену браћу и спријечи сукобе у Србији.
Светитељ Сава сматра се утемељивачем црквенословенског језика, којим је писао прве законе – Карејски, Хиландарски и Студенички типик.
Од посебног значаја је Крмчија Светог Саве – први кодекс српске цркве и један од најзначајнијих правних списа тог времена којим је кодификована државна и црквена власт обједињена у једну хармоничну цјелину.
Преводио је и сакупљао средњовјековне медицинске списе од којих је настао „Хиландарски медицински кодекс”.
Године 1198. основао је у манастиру Хиландар прву болницу, по угледу на цариградске, што се сматра почетком српске научне медицине.
Сaвa сe упокојио 1235. гoдинe у бугaрскoм грaду Трнoву кao први aрхиeпискoп СПЦ, a oстao je пoзнaт гeнeрaциjaмa кao oснивaч и твoрaц “свeтoсaвскoг прaвoслaвљa”. Према записима тог времена, глас о смрти светитеља стигао је у Србију 27. јануара, па се СПЦ на тај дан сјећа свог првог архиепископа, у чију се славу служе литургије у свим храмовима у земљи и расијању.
Синaн-пaшa спaлиo je мoшти Свeтoг Сaвe нa Врaчaру 1594. године, у увјeрeњу дa ћe тaкo уништити вјeру и свaки његов утицaj нa Србe.
У Бањој Луци Светосавска академија
У Културном центру Бански двор у Бањој Луци данас ће бити одржана светосавска академија, на којој ће епископ бањалучки Јефрем прочитати благослов.
На свечаној академији јереј Драган Шућур прочитаће светосавску бесједу, Дјечији хор “Јединство” отпјеваће “Химну Светом Сави”, а Хор свештенства Епархије бањолучке отпјеваће ”Оче наш”.
Програм ће пригодном поезијом, прозом и молитвама употпунити и глумци Горан Јокић и Слађана Зрнић, саопштено је из Банског двора.
На свечаној академији наступиће и бањалучки Мјешовити хор “Јединство”, под диригентском палицом Немање Савића, ученик Основне музичке школе ”Владо Милошевић” из Бање Лука Андреј Клинцов на клавиру, те полазници Православног дјечијег вртића “Анђелак” Каролина Батар и Алекса Паспаљ.
Светосавска академија почиње у 20.00 часова.
