Из Странке демократске акције доста су се, током кампање 2006. године, бавили заштитом “нејаког живља” од “најезде” из Републике Српске чије укидање им је било један од адута.
Док су у програму који се није битно разликовао од програма осталих странака, које као да су једне од других преписале дијелове, говорили о социјалној правди, отварању нових радних мјеста, људским правима и осталим питањима, у говорима су се више држали апстрактних ствари.
“Странка демократске акције не говори да ће укинути РС, она је сваким даном укида. Шта је укидање ако није да РС нема више војску, обавјештајну службу, царину, порезе и, акобогда, полицију РС. Очекујемо убједљиву побједу и нећемо у коалицију ни са Странком за БиХ ни са СДП-ом”, самоувјерен је био Тихић на предизборним скуповима широм БиХ.
Није мањкало ни позивања на култ личности:
“Ми смо на путу Алије Изетбеговића. Једина реална политика јесте политика корак по корак, како је то радио Изетбеговић. Не смијемо чинити ништа што би довело до подјела. Реална политика је рад сваки дан, а не сваке четири године, пред изборе истицао је Тихић, а резултате (не)рада политичара и данас видимо на сваком кораку.
Позивајући гласаче да гласају за СДА, Тихић је појашњавао да се до 2010. ударају темељи нове БиХ, те да је дејтонска БиХ прошлост.
“Зато је важно да СДА буде на челу државе. Ако ја држим гувернал правца БиХ, куда ће ићи држава, Додик може бити већи од мене, виши за метар, али ја сам јачи. До 2010. године Тихић очекује завршетак уставних реформи, ефикаснију и функционалнију власт у договору политичких представника сва три народа, државу која ће бити по мјери свих грађана и која ће бити у стању да одговори потребама грађана, чланству и организацијама.”, говорио је Тихић гласачком тијелу широм БиХ. Данас смо у 2010., а од темеља ни трага ни гласа.
