Наслов је уједно и име колумне, коју у дневним новинама пише главни јунак. На снази је занимљива породична драма, релаксирана појавним обликом комедије. И то романтичне. Тако све ствари које би иначе биле страшне у животу, долазе много сварљивије.
Ден је отац три кћерке од којих најстарија има 17 година и озбиљна је, друга је тинејџерка којој вире танге из веша који он пере, а најмлађа иде у четврти разред. Све њих потрпа у мерцедес јумбаш, и то караван и наранџасте боје, те се упути ка кући својих родитеља, гдје се окупља сва фамилија.
Мати, која има прилично настран однос за наше појмове, у смислу контроле и наређивања, шаље свог сина по новине – да би допустио кћеркама да мало дишу.
У књижари, романтичнокомично среће предивну жену коју глуми у овом остварењу заиста изузетно магнетична Жилије Бинош. По повратку кући, након што је узео њен број, испоставља се да је то нова дјевојка његовог брата.
Та забуна води даље комичност радње, све док на подијуму за куглање, читава фамилија не затекне Дена и шармантну љепотицу, једва два сата бившу дјевојку његовог брата.
Ден за то добије шљиву под оком, дјевојка му побјегне, а остатак фамилије га темељно осуђује. Исти ти родитељи који су му говорили да о'лади са ћерама и пусти их да дишу, сада исказују невјероватну количину разумијевања и подршке, какву Ден нежељено добија и од остатка фамилије, дајући више призор једног емотивно пасивног појединца, који допушта да му се сви мијешају у живот. Покушавајући прије свега да му нађу нову љубав и извуку га из улоге презаштитнички оријентисаног оца.
Филм испуњава ту своју породичну црту и додаје срећан крај. Његов брат одлази са дјевојком која се распитивала за Дена и обожавала његове колумне, дочим Ден жени несуђену жену свога брата.
Ипак, више изгледа као да је то заслуга јако добре индивидуалне глуме, него неке оркестриране редитељске замисли. Пуно добрих детаља, гдје спада онај скоро натуралистичан са Деновом средњом кћерком која се заљубила, а он крајње окрутно и немилосрдно мршка њеног момчића кући, док она урла на травњаку и говори му да је гробар љубави.
Уопште, за наш појам, ту је исувише настраних елемената у односу родитељ-дијете.
(Редитељ и писац: Питер Хеџес; Писац: Пирс Гарднер)
