Јесте освјежење погледати француски филм, али не по сваку цијену. Холивудски се инсистирало на специјалним ефектима, али и на некомпактности приче.
Све то даје још један Пакт скрпљен с вуковима, и на општеевропско задовољство набуџен. Оправдано забринути за скрајнутост свог језика, и некада доминантне културе; Франци и овај филм смјештају у прошлост. Париз (а гдје друго), године 1830.
Отпуштени шеф полиције, бори се с маскираним алхемичарем. И он га савлада (Откровење 12:08.). Моли га, да му бар пред смрт види лик. Жеља му је услишена, а потом Видок пада у понор пећи фабрике стакла.
Даље рекапитулирарна прича, коју води млади смотани новинарчић. Званични Видоков биограф, чија је професија, уз Видоков прелаз у приватну праксу, такође тековина американизма.
Ту порив за истрагом није потребно дубље мотивисати. Новинару је то посао. А гдје год ради, за њим иде алхемичар и убија интервјуисане. Обучен у црно и са космонаутском маском прерушеном у стакло какво на прозорима бијесних аутомобила, имају високи званичници. Видимо само нас, који смо за њих гласали.
Ништа, дрш`те се Французи, Холивуд је још преко океана.
(Редитељ: Питоф; Улоге: Жерар Депардје, Жијам Кане, Ине Састр)
