Godišnjica rođenja Volfganga Amadeusa Mocarta

 Bio je "čudo od dje­te­ta": u šes­toj go­di­ni na­pi­sao je prvu kom­po­zi­ci­ju, u osmoj so­na­tu, a u 12. ope­ru pod na­zi­vom "Je­dnos­ta­vna pre­va­ra".

Na­pi­sao je oko 600 dje­la – ope­ra, sim­fo­ni­ja, kon­ce­ra­ta za kla­vir, vi­oli­nu, fla­utu, kla­ri­net, hor­nu i dru­ge in­stru­men­te, gu­dačkih kvar­te­ta, so­na­ta za kla­vir i za vi­oli­nu, kan­ta­ta, mi­sa.

Naj­po­zna­ti­ja Mo­car­to­va dje­la su ope­re "Fi­ga­ro­va ženi­dba", "Čaro­bna fru­la", "Otmi­ca iz Sa­ra­ja", "Don Đova­ni"…

Sim­fo­ni­je: "Ha­fner sim­fo­ni­ja", "Lin­cer­ska sim­fo­ni­ja", "Pra­ška sim­fo­ni­ja", "Sim­fo­ni­ja u ge-mo­lu", "Ju­pi­ter sim­fo­ni­ja", mi­sa "Re­kvi­jem", kvin­tet sa kla­ri­ne­tom "Ma­la noćna mu­zi­ka"…

Mo­cart je sa tri go­di­ne svi­rao kla­vir, a sa pet i kla­vir i vi­oli­nu kao pro­fe­si­ona­lac. Sa sa­mo šest go­di­na svi­rao je pred kra­ljem.

Na­pi­sao je po­la svih svo­jih sim­fo­ni­ja između osme i 19. go­di­ne.

Mo­cart je mo­gao da za­pi­še mu­zi­ku ko­ju je čuo prvi put i to bez ije­dne gre­ške.

Sje­dočan­stva go­vo­re da je la­kše pi­sao mu­zi­ku ne­go ri­ječi.

Svo­ju prvu sim­fo­ni­ju na­pi­sao je sa sa­mo osam go­di­na. Bio je te­nor i pi­sao je li­je­vom ru­kom.

Pos­tao je ve­oma sla­van tek po­sli­je smrti, a nje­go­va žena spa­li­la je mno­ge nje­go­ve bi­lje­ške.

Mo­cart je vo­lio živo­ti­nje i imao je pu­no lju­bi­ma­ca – psa, ko­nja, ka­na­rin­ca, mačku…

Po­sli­je pre­se­lje­nja iz ro­dnog Sal­cbur­ga u Beč bio je okružen splet­ka­ma za­vi­dlji­ve i stva­ra­lački ja­lo­ve dvor­ske mu­zičke ka­ma­ri­le i fi­nan­sij­ski je kra­hi­rao.

Je­dan od naj­većih mu­zičkih ge­ni­ja svih vre­me­na sa­hra­njen je u za­je­dničkoj si­ro­tinj­skoj gro­bni­ci u Beču.

Izvor: Glas Srpske