Романтично-фолклорним приповијеткама освојио је читаоце и књижевну критику, а послије тога, како оцјењују књижевни критичари, писао је опорије али животније.
Романом "Тарас Буљба", понесен етичким врлинама и борбом козачких предака против пољских и турских освајача, исказао је дивљење за њихову храброст, оданост Русији и православљу, те жеђ за слободом.
У збиркама приповиједака "Вечери на салашу крај Дикањке", "Миргород", "Петроградске приче", "Арабеске", поеми "Мртве душе" те у комедијама "Ревизор" и "Женидба" оживио је огромну позорницу спахијске Русије, с каријеристима, подмитљивцима, ситним крадљивцима туђег времена, силницима и пијанцима.
Његови јунаци су постали образац лијености, глупости, себичности и корупције.
Престрављен ужасима којима је вјерно сликао тадашњу Русију, написао је књигу "Изабрана мјеста из преписке са пријатељима", без успјеха покушавајући да на мрачну слику баци свијетле тонове и створи позитивне јунаке.
Пред смрт је уништио рукопис другог тома "Мртвих душа".
Књижевни критичари сматрају Гогоља оснивачем сатиричног, односно критичког правца руског реализма.
Извор: СРНА
