Посматрајући расплет актуелних политичких дешавања и колебања разних политичких струја, како код нас – тако и у свијету, неријетко се дешава да се поистовјетимо са ставовима разних умјетника/извођача.
Пише: Данијел Дакић
Они кроз музику (или на неки други начин) желе рећи и нешто више, нешто што носи већу тежину од пуког указивања на тренутно – било политичко, било социјално стање…
Ово се посебно уочава у САД, гдје је примјетно реаговање ‘креативне популације’ на одлуке актуелне владе и то крајње критичко реаговање, у којем се очитавају и друштвене и социјалне промјене друштва. Управо ову констатацију можемо приписати култном хип-хоп бенду Рутс (The Roots).
Рутс су у 2010. избацили нови албум (How I Get Over), који са својих 14 наслова (13 + бонус пјесма) јасно указује на актуелну позицију већине америчке омладине али и омладине ‘демократског и модерног западњачког друштва’ данашњице.
Не треба бити пуно проницљив да би се донио закључак да су Рутс политички и социјално настројени јер се то види и из самих наслова нумера (Walk Alone, Dear God, Radio Daze и The Fire у којој се као гост појављује Џон Легенд), а које редом обрађују једну тему из више различитих углова. Та тема је Америка и свијет данас.
Музички посматрано у односу на претходна издања, Рутс су овај пут, продукцијиски, показали изузетну зрелост стварајући албум у форми одсвираног микс-тејпа, што говори о комплексонсти музичког жанра којем припадају. Сјајне хармоничне дионице које подјећају на музичке трендове соула 70тих година прошлог вијека, те ритам секција иза које стоји можда и понајбољи соул бубњар данашњице Квестлав (Questlove), оставља утисак живости и реалности велеградских улица, гдје је препознатљиви стил Рутса и никао…
Предност у звуку је свакако дата управо ритам секцији али и отпјеваним вокалним дионицама с чим су Рутс почели кокетирати још 2004. са албумумом “Стижем” (Here I Come), који је и означен као њихов повратнички албум са потпуно новом претензијом ка хармоничнијем и пјевљивијем, али и живљем хип хоп звуку. Кокетирање са фанки и диско ритмовима је примјећено и на овом издању (поготово у пјесмама Web 20 – 20, Do It Again, How I Get Over), те бонус пјесми Хастлер.
Позив у облику поруке, на личну, односно индивидуалну промјену човјека као појединца, допире из нумера: Now Or Never, The Day, те Right On; у којима се лична размишљања преплићу са промјеном постојећих ставова, односно супституцији лоших за боље навике и сл.
Користећи соул, џез, инди, рок и госпел музику, Рутс су дошли до јединственог музичког производа, који је итекако препознат с обзиром на чињеницу да је албум доспио до шесте позиције УС Билборд 200 чарта са продатих више од 50.000 копија у првој седмици продаје албума!
Треба напоменути и да су критике албума више него позитивне о чему свједочи коментар чувеног часописа Ролинг Стоун, који Рутсе готово сврстава у инди-рок бендове, хвалећи настојање бенда да створи посебан звук из комбинације елемената разних музичких жанрова.
Све у свему, можемо закљућити да се ради о јединственом издању којем ћете се више пута вратити, јер сваки пут открива неку новину, било у звуку или тексту, коју нисте на ‘прво слушање’ примјетили. Нарочито је битно напоменути да је ово класични албум за слушање од почетка до краја, те да тек у тој форми слушања албум дочарава сву своју величину и поруку па је у складу с тим и моја препорука да албум слушате искључиво комплетан, по могућности у дневном термину односно градској гужви, јер ћете врло вјероватно увидјети универзалност приступа социјалној проблематици коју у предметном албуму користе Рутси.
(The Roots – ”How I Get Over”; Издавач: Def Jam Recordings / USA)
