Првог дана манифестације, у петак, 12. септембра, у 11.00 часова у сали Културног центра Пале биће одржан програм намијењен најмлађима под називом "Дјеци у част".
Ученици основних школа са подручја града Источно Сарајево имаће прилику да се друже са књижевницима Бранком Стевановићем и Дејаном Алексићем, саопштено је из Културно-спортског центра "Пале" који је и организатор манифестације.
У програму ће учествовати финалисти конкурса за најбољи литерарни рад на тему "Како се расте". Слиједи проглашење побједника и уручење награда, а након тога пригодан забавни програм у којем ће учествовати Марија Топић и Тамара Радовић.
У суботу, 13. септембра, у 19.00 часова на програму је вече за одрасле под називом "Буквално тако" када ће публика имати прилику да чује добитнике награде "Душко Трифуновић", и то Ђорђа Сладоја, Милицу Бакрач, Милоша Ковачевића и Благоја Баковића.
Бесједу о Душку говориће Милош Ковачевић, док је специјални гост Ивана Жигон која ће својим наступом употпунити овај програм.
Овогодишњи 19. "Дани Душка Трифуновића" биће завршени у недјељу, 14. септембар, у 19.00 часова, када ће у оквиру манифестације и поводом Дана и славе града Источно Сарајево – Светог Петра Дабробосанског, наступити Бојан Маровић и Бане Томашевић са представом "/Не/културни шоу".
Сви програми у оквиру манифестације у част овог великог српског пјесника, чувеног књижевника и телевизијског аутора су бесплатни и отворени за јавност. Изјаве за новинаре планиране су у суботу и недјељу, 13. и 14. септембра, у 18.30 часова.
Циљ манифестације је да се кроз поезију, музику и умјетност његује сјећање на пјесника који је оставио дубок траг у култури ових простора.
Душко Трифуновић рођен је у Сијековцу, код Брода, 1933. године. Прву књигу он је издао са 25 година по доласку у Сарајево. Трифуновић је написао двадесетак књига поезије, четири романа и неколико драма, а сматра се заслужним за креирање сарајевске рокенрол школе.
Аутор је текстова пјесама најпознатијих рок група и пјевача некадашње Југославије, међу којима су "Бијело дугме" и "Индекси", те Арсен Дедић и Здравко Чолић.
Остаће упамћен и као аутор култне емисије на Телевизији Сарајево "Шта д&зwњ;јеца знају о завичају". По избијању рата у БиХ 1992. године избјегао је у Нови Сад, гд&зwњ;је и умро 2006. године. Сахрањен је у Сремским Карловцима.
Извор: срна
