Да је ДФК постао изразито битна институција за сферу популарне културе, и културе уопште, потврђује још један гост који никад није свирао у Бањој Луци.
Да захваљујући ДФК сада можемо видјети свашта у Бањој Луци, потврђује још једна сценска птичица врло алтернативног перја, за какве је до сада овдје било прилично мало простора. И у буквалном, и пренесеном значењу. Деформеро ће наступити у петак 14.05.2010. године, а да све буде у поменутом алтернативном маниру, цијена карте кошта 4.95 КМ. Свирка састава који свој маневарски простор тражи у промишљању кича и пијетета према “Б-продукцији” почиње у 22:00 часова, а предгрупа им је бањолучки бенд „Дегенек“, састављен од чланова постава Танкера, Моњумента и Хевн рејна.
Перо Деформеро се природно надовезује на оно што је започео Нервозни поштар или Рамбо Амадеус у својој популистичкој фази пробијања на сцени по сваку цијену. Истина, Деформеро нагиње мало више ка првом поменутом саставу, доста досљедније убацујући народњачки вокал у музичку атмосферу која себе воли звати “урбаном”.
Тако је, да све буде што урбаније, и за ове досљедне настављаче мисије Нервозног поштара, измишљен још један у низу ингениозних назива “музичких праваца за једнократну употребу” – хорор фолк. Тако Перо звучи мање сељачки, али још увијек и даље мање аутентично од претендента на сличну циљну групу – Панта Шикља Нафта, чији текстови посједују немјерљиво већу количину умјетничке проживљености, без обзира на слично географско поријекло. Надати се да се домаћи Дегенек из истог разлога не титулише као “нуклеарни треш-спид метал”.
На свом првом јутрењу у Бањој Луци, Перо Деформеро промовише нови албум врло досљедног и пригодног имена „Ундергранд“. Имена надасве досјетљивог и духовитог, на којем се дају чути нумере „Дошли смо до краја пута“, „Силвана“, „Феррари“, „Каубој из Босне“, „На дан кад си пошла за тога човека“… Перо Деформеро обзнањено музицира још од сада већ давне 1993. године, а састав тренутно чине Горан Бишевац – Бишке, Саша Фриш, Ненад Ковачевић – Цика и Слободан Станојевић – Слоба.
У њиховој музици се отјелотворује научнофантастична могућност да, рецимо, музичка пратња Мире Шкорић – која је очигледно скупљена помоћу изгладњелих “рокенрол” идеала, те стога и даље задржава свој металски аутфит – заиста буде пуштена с ланца. Да умјесто оспољавања искључиво својом металском народном ношњом, одлучи да употријеби и инструменте онако како су навикли и желе, дочим Мира Шкорић наставља да вокалом ради свој свакодневни посао и глас јој одјекује кроз дупли бас бубањ…
То, сложићете се, свакако вриједи видјети и чути.
