БЕОГРАД – Пред распродатим “Београдском Ареном” њемачки састав Рамштајн одржао је један од најспектакуларнијих музичко-сценских перформанса који је престоница Србије икада доживјела.
Нијемци већ годинама важе за невјероватан бенд уживо, а са актуелним албумом само су још више “изнервирали” оне који се грозе дегутантних спотова, порнографије и кокетирања са друштвено неприхватљивим ставовима.
Вече за памћење отворили су расположени Комбихрист у 20 часова, а звијезде програма на бину су изашле у 21 сат.
16.000 срећника који су дошли до карте могли су да током скоро два сата виде грандиозну бину на два нивоа, свјетлосне ефекте, који су на моменте изгледали као холивудски ЦГИ трикови, грозоморно лутке које су висиле са свих страна, позадину која се чудесно мијењала, гиганстске рефлекторе, ватру у свим облицима и неограниченим количинама уз – за њих – стандардно квалитетан звуци, уз фасцинантан сценски наступ.
Ватра је у ритму музике избијала из рупа у бини, тик поред музичара. Ивица позорнице се у једном тренутку претворила у огњени зид, а са торња у средини партера летели су пламени пројектили. Певач Тилл Линдман је са стуба просипао кофу пуну “варница”.
Линдман, стручњак за пиротехнику, приредио је један од најславнијих специјалитета своје “паклене кухиње” – бацачем пламена палио је колеге из бенда, и овај савршено испланирани “перформанс” је прошао без повреда.
Певач Комбихриста Енди ЛаПлега у једном тренутку се у црном гуменом чамцу отиснуо у публику која га је носила на рукама по сали, док је он махао српском заставом.
Најспектакуларнији моменат догодио се током извођења хита “Пуси” када је Линдеман зајахао огроман топ, из којег је почела да шикља пена поливајући публику.
Истовремено, по Арени се распршио огроман облак разнобојних конфета, услед чега је у једном тренутку видљивост на партер била битно смањена. Најбољи контакт са публиком био је током “Ду Хаст”, када је цијела сала буквално урлала.
Први дио концерта трајао је тачно седамдесет и пет минута, а после кратке паузе и два биса спектакл је био завршен. За крај, Рамштајн су извели пјесму “Енџел” током које је Линдман носио велика крила анђела, а из њихових врхова избијала је ватра.
