Залихе нафте, гаса, уранијума при данашњој потрошњи, човјечанству ће бити довољне за пар вијекова.
Затим може да настане енергетска глад, ако не почне развијање технологија ради коришћења извора енергије који се обнављају. То је мишљење учесника Свјетског енергетског конгреса, одржаног ове недеље у Монтреалу.
Курс на прелаз од угљеводоничког горива алтернативним изворима енергије обављен је у многим земљама. Већ данас око 30 одсто свјетске потрошње спада у енергију вјетра, сунца, воде. Још један правац је биолошко гориво.
– Данашње, доста високе цијене енергената натјерале су земље за активније разраде – каже предсједник Савеза нафтогасоиндустријалаца Русије, Генадиј Шмаљ.
– Повећање цијена нафте, а чак и данашња цијена 70 до 80 долара за барел добро стимулишу развој алтернативних извора енергије, између осталих, биолошког горива.
Мада нисам присталица тога да користимо жито, кукуруз или друге намирнице да би добили биолошко гориво, јер у свијету има велики број људи који гладују, треба прво њих нахранити. Међутим, могу бити искоришћени биљни остаци, отпаци дрвне индустрије. Такве технологије у Русији постоје.
За разлику од САД и Европе, гдје биоетанол производе од жита, шећера, сјеменки, у Русији се производи биолошко гориво такозване друге генерације. То је биобутанол који се прави од пропиљака, тресета, сламе, дрвених струготина. Такав прилаз не само да доприноси коришћењу пољопривредних производа за праву намјену, већ и помаже у рјешавању проблема утилизације непрерађених отпадака.
