Sporija stopa mutacije ima dve posledice – obe pozitivne. To znači da je novi koronavirus stabilan u trenutnoj formi i zbog toga nije verovatno da će postati opasniji tokom širenja nego što je to sada.
Takođe, to znači da bi vakcina, kada jedog dana bude razvijena, mogla da bude efikasna tokom dužeg perioda – više bi se „ponašala“ kao vakcina protiv boginja nego kao vakcina protiv sezonskog gripa, piše Biznis insajder.
Piter Tilen, molekularni genetičar Univerziteta „Džons Hopkins“, u izjavi za Vašington post, rekao je da je analiza 1.000 različitih uzoraka novog koronavirusa pokazala tek četiri do deset razlika između sojeva virusa kojim su inficirani ljudi u SAD i originalnog virusa koji se širio Vuhanom.
„U ovom trenutku, stopa mutacije virusa ukazuje na to da bi vakcina za SARS-kov-2 bila jedinstvena, a ne nova svake godine kao što je to slučaj sa vakcinom protiv sezonskog gripa“, objasnio je Tilen.
Koronavirus je stabilniji od virusa gripa
Svi virusi mutiraju vremenom, a kako se umnožavaju tako se greške koje tada nastaju upisuju u njihov genetski kod. Te mutacije vremenom čine da nastaju različiti sojevi virusa, ali uglavnom ne utiču na to koliko je on zarazan, niti kako se on prenosi.
Greške u kodu virusa, međutim, omogućavaju naučnicima da utvrde putanje kroz stanovništvo, to jest kao da prate genetske tragove mrvica od hleba.
Izgleda da SARS-kov-2 ne mutira mnogo. Sitne promene genoma postoje, ali virus kao da je isti gde god da se pojavio. Svaki soj je skoro identičan.
Endru Rambot, stručnjak za evolucionu molekularnu biologiju sa Univerziteta u Edinburgu, u izjavi za magazin Sajens, istakao je da novi koronavirus akumulira u proseku između milion i dva miliona mutacija mesečno: „To je dva do četiri puta sporije od virusa gripa“.
Trevor Bedford, naučnik Istraživačkog centra za rak „Fred Hačinson“ objavio je na Tviteru da virus gripa mutira jednom u svakih 10 dana. „Većina tih mutacija su bez posledica, ali s vremena na vreme, pojavi se ona jedna koja ugrožava imunizaciju čoveka na grip. Zbog toga svake godine moramo da imamo novu vakcinu, a to je razlog i što vakcine nisu uvek 100 odsto uspešne“, objasnio je Bedford.
Stabilnost koronavirusa ukazuje na mogućnost dugotrajnije vakcine
Trevor Bedford, koji izučava koronavirus u Sijetlu, predviđa da bi bilo potrebno nekoliko godina da se koronavirus toliko izmeni da bismo morali da prilagođavamo vakcinu.
U toku je razvoj više od 40 potencijalnih vakcina protiv novog koronavirusa. Biotehnološka kompanija „Moderna“ započela je testiranje na ljudima, ali teško je da bi vakcina koju razvija mogla da bude u masovnoj upotrebi pre marta 2021. godine.
„Kada vakcina bude napravljena, njeno dejstvo u telu čoveka biće višegodišnje“, ocenio je Bedford i naglasio da ćemo sigurno videti kako koronavirus „izmiče" vakcini ili masovnoj imunizaciji stanovništva, ali da će za to biti potrebne godine.
Sve ovo navodi na zaključak da bi vakcina protiv novog koronavirusa bila sličnija onoj koja nas štiti od boginja celog života.
Izvor: RTS
