Но доказа за то има. Индијска лунарна сонда „Чандрајан-1“ кружила је око Месеца 2008. године и прикупила податке који су до данас допринели многим открићима, укључујући и постојање молекула воде на његовој површини. Сонда је била опремљена и инструментом који је произвела НАСА са циљем анализе минералног састава Месеца.
НАСА истраживачи и научници са хавајског Института за геофизику и планетарних наука недавно су анализирали још неке податке и нашли се у чуду кад су пронашли трагове хематита, облика оксида гвожђа, односно рђе, наводи „Си-ен-ен“. На Месецу има много стена богатих гвожђем, али рђа се ствара једино кад је гвожђе изложено кисеонику и води.
Не само да на Месецу нема кисеоника него је преплављен водоником, који тамо струји са Сунца ношен соларним ветром. Рђа настаје кад кисеоник уклони електроне из гвожђа, а водоник ради управо супротно, додаје му електроне. Зато се на подручјима богатим водоником рђа тешко ствара.
Kривац је Земља
„То је врло збуњујуће“, рекао је Шуаи Ли са Универзитета Хаваји, главни аутор студије објављене у часопису „Сајенс едвенсес“, и додао
Након вишемесечних истраживања, Ли и сарадници мисле да су решили загонетку. Kривац за рђу на Месецу је — Земља.
Кисеоник са Земље стиже до Месеца и у додиру с воденим молекулима ствара рђу
Први већи траг им је била чињеница да је већина рђе концентрисана на страни Месеца окренутој према Земљи, што је указивало на то да је појава на неки начин повезана с нашом планетом.
Земљу окружује магнетно поље, а соларни ветар га растеже и ствара дуг магнетни реп у смеру ветра. Месец улази у тај реп три дана пре него што је пун и треба му шест дана да изађе на другу страну.
Ли сматра да кисеоник са Земље тим магнетним репом стиже до Месеца и тамо у додиру с воденим молекулима ствара рђу.
Магнетни реп истовремено, за време пуног Месеца, блокира сав соларни ветар, што значи да је Месец привремено заштићен од удара водоника са Сунца. Тиме је такође отворен временски прозор за стварање рђе.
Но та теорија има неколико „рупа“. На пример, мањи део рђе пронађен је и на тамној страни Месеца, где кисеоник са Земље тешко може да допре, а остала је нејасна и интеракција молекула воде и стена на Месецу.
Извор: Спутњик.рс
