Свјетски океани садрже више од 1,3 милијарде кубних километара воде. Помножите ли то са неколико хиљада добићете количину коју су астрономи открили у свемиру и то на удаљености од свега 175 свјетлосних година.
Овај огромни резервоар припада младој звијезди ТW Хидре, а астрономи верују да та звијезда није једина у универзуму која има залихе воде. Тим предвођен истраживачима универзитета Лајден из Холандије надају се да ће у наредне двије године моћи да посматрају још три таква водена диска.
Научници су уз помоћ супер-осјетљиве инфрацрвене технологије детектовали облак водене паре који окружује ТW Хидре. Још је интересантније било оно што нису могли да виде: водени диск значи да постоји и огроман резервоар воде „довољан да напуни неколико хиљада земљиних океана“, наводи се у журналу „Наука“ који је објавио то отркиће.
Професор астрономије на универзитету у Амстердаму, Карстен Доминик, који је био коаутор чланка, за Дојче веле представља откриће у земаљским мерама: „Ако видите ледени брег, ви видите само његов мали дио. Исти се концепт примјењује и на свемир. Залихе воде у том ротирајућем диску заправо су лоциране дубоко испод површине“. Истраживачи кажу да ова вода производи ледене комете способне да приликом судара са новим световима формирају океане.
Појавила су се нека питања на која је истраживачки тим морао да одговори. Професорка са универзитета Лајден и института „Макс Планк“ Ервин ван Дисхоек наводи два: одакле потиче вода у нашим тијелима и океанима и како је стигла на планету као што је Земља?
„Знамо да планете настају у тим ротирајућим дисковима гаса и прашине око звијезда и једно од вјечитих питања јесте: шта су резервоари воде који се могу наћи у тим дисковима?“
Честице прашине у облаку су као зрна пјеска на плажи, само су отприлике 10.000 пута мање. Оне, приликом судара, расту, од квадратног километра до читавих планета.
Али диск не садржи само прашину већ и молекуле воде, а што се налази даље од звијезде, вода унутар диска је хладнија. Ван Дисхоек каже да су научници већ примјетили врућу воду ближе центру али да та вода није нужно она од које ће настати нови планетарни систем“. Осјетљиви инструмент у опсерваторији Европске свемирске агенције омогућио им је да виде хладну воду на ивицама диска.
Ван Дисхоек описала је смрзнуту воду као „зону у којој се ‘хране’ нове атмосфере или планете“, од тијела попут Земље до тзв. „водених свјетова“ односно гигантских планета попут Јупитера.
Заслуге за откриће тим научника приписује и великим капацитетима уређаја Европске свемирске агенције. Инструмент велике резолуције препознао је водену пару резервоара уз помоћ ултраљубичастих фотона, који је ослобађају приликом контакта са ледом.
„Кад се то деси, они емитују радијацију коју ми можемо открити“, објашњава Карстен Доминик. „Видимо да се честице леда понашају као честице прашине у облаку. Лете унаоколо, с времена на вријеме се сударе и том приликом сједине. Што се више судара деси, настаје више ледених комета.“
По једној теорији о настанку Земљиних океана, такве комете служиле су као превоз за воду, углавном у облику леда, у нове светове. Неки астрономи заступају другу теорију: да су астероиди служили као снадбевачи водом.
„Врло вјероватно је вода на земљу дошла у облику леда, али је само питање одакле“, каже Доминик и додаје да су могуће обје опције и астероиди и ледене комете.
(Дојче Веле/Фротнал)
