ПОДГОРИЦА – Хрватска и Албанија потписаће до краја овог мјесеца споразум о градњи заједничке нуклеарке надомак Скадра, у непосредној близини границе са Црном Гором, потврдио је портпарол Министарства економије Хрватске Томислав Мазал.
Споразум би требало да потпишу премијери Албаније Саљи Бериша и Хрватске Иво Санадер, а локација за градњу нуклеарне централе, предвиђена је на мјесту гдје ријека Бојана отиче из Скадарског језера.
Двије владе формираће и радну групу од десет експерата, по пет са обје стране, која ће бринути о техничкој реализацији овог пројекта, рекао је Мазал црногорским медијима.
Са хрватске стране то ће бити стручњаци, који су искуство стицали у атомској централи "Кршко".
Централа ће коштати око четири милијарде евра, а њен капацитет биће око 1.500 мегавата. Градња ће се, како се очекује, повјерити "Хрватској електропривреди", па ће већи дио енергије произведен у тој централи ићи Хрватској.
Званична Подгорица је саопштила, како ни у једном тренутку није била понуђена да буде у пројекту градње атомске централе на обали Скадарског језера.
Из Министарства туризма и заштите животне средине Црне Горе, саопштено је да је у овој земљи на снази Закон о забрани изградње нуклеарних објеката, који је донесен 1995. године.
Црна Гора изразила је наду да у овом случају неће бити прекршене међународне конвенције у којима се истиче да земља која планира да изгради било какво постројење, које утиче на животну средину у прекограничном контексту. За изградњу тог постројења, мора добити сагласност свих потенцијално угрожених држава, став је црногорске власти.
Данас, када водећи свјетски научници, који су се некада залагали за нуклеарно разоружање, тврде како је нуклеарна енергија једна од најчистијих на свијету, код нас још нико не размишља о економској будућности.
Јесте да је нуклеарна електрана потенцијално опасна, али проценат загађења у односу на термоелектране је миноран. Нуклеарку у Албанији, нико на Западу неће испратити као нуклеарку у Ирану, али овим је свакако Хрватска направила један од бољих и далековидијих потеза.
Нажалост, код нас су мислеће снаге тако слабе, да би у случају да је за неки аранжман са Русима понуђена градња оваког електропроизводног постројења, сигурно дошло до демонстрација и негодовања.
У сваком случају, могли би и ми мало да цијепамо и режемо атоме, намјесто балване и камење.
