БРИСЕЛ – Европски савјет за избеглице и прогнанике (ЕЦРЕ) оцијенио је у најновијем извјештају да су и даље највећи проблеми за повратак српских избјеглица у Хрватску то што хрватске власти онемогућавају остваривање ранијих станарских права избјеглица или добијање обештећења за губитак тог права.
У извјештају, који је у Бриселу представио генерални секретар ЕЦРЕ Бјарте Вандвик наводи се да у Србији и даље живи око 70 хиљада српских избјеглица из Хрватске и 27 хиљада Срба, који су у вријеме ратних сукоба 90-их година избјегли из Босне и Херцеговине.
Европска комисија је у извјештају за 2009. указала на то да је за преговоре о чланству Хрватске у ЕУ један од услова и рјешавање питања повратка српских избјеглица.
Европски комесар за проширење Штефан Филе је јуче, после разговора са шефом хрватске дипломатије Горданом Јандроковићем, у Бриселу, указао на нужност да власти у Загребу, осетно побољшају реформу правосуђа, битку против корупције, да оснаже темељна, мањинска права и право на повратак избеглица.
Указао је такође да Загреб треба да поспјеши сарадњу с Хашким судом и истраге и суђења за ратне злочине.
Према закључку ЕЦРЕ, који окупља 69 невладиних организација у целој Европи, које се баве питањима избеглица и прогнаних лица, „политика власти Републике Хрватске према избјеглим Србима, од завршетка сукоба 1995. до данас, представља највећу препреку затварању избегличког поглавља у региону”.
„Одређени резултати у повратку урбаних Срба, бивших носилаца станарских права, постигнути су тек у последњих неколико година, прије свега захваљујући инсистирању представника међународне заједнице”.
