Започеше се преговори и Италијани изјавише да су дошли да покупе лешеве усташа, који су побијени на нашој територији…!
А, то је било када су усташе зашле из ,,Брине", нама с леђа са намјером да нас побију и попале Радић. Тада смо успјели одбити напад усташа, њих неколико убили и заробили митраљезе. Онда, даље – захтјевају да им предамо све наше борце, који су учествовали у тој акцији одбране нашег села! Након што је ове њухове ријечи ,,Шоћо" превео, Миле Глишић и Петар Војиновић, скоро углас овог италијанског официра, упозорише. Да не дозвољавамо да се крећу на нашој територији и да су усташе погинуле у борби, у нападу на нас и наше село. – Мртви су саахрањени и ви немате шта да тражите. Већ да одмах идете назад и да више не покушавате доћи на нашу територију. У противном доћи ће овдје, врло брзо још наших снага и ми ћемо вас разоружати, или ће те сви изгинути. Ви изаберите шта вам одговара…! Онда је овај италијански официр тражио од Миле да му да нешто написмено, на шта му Петар Војиновић одговара: – Све смо вам саопштили и не усуђујте се више ићи на нашу територију!
Таман када им то Петар саопшти, ми видимо да је та њихова војска већ упала у њиву, поред лугареве куће и беру кукурузе-печењаке. Пушке им и даље на леђима, па ми на знак Данише Ружића, заскочимо их са пушкама ,,на готово" и истјерамо из њиве. При томе су наваљивали и рукама показивали ка локви ,,Шковртањ", одакле се чуло крекетање жаба, вјероватно да их лове. Онда су им ови њихови официри наредили да се построје, а ми смо њихово постројавање усмјерили према с.Грмуша, одакле су они и доспјели на нашу територију. То смо сутрадан сазнали, када нам је Пашић Јован из Грмуше испричао да их је видио, али није имао довољно бораца да их нападне. Каже, како их је гледао како ,,бесциљно лутају по том терену и стално гледају војну карту", па је вјеровао да су залутали и да ће се вратити одакле су и дошли. Пред полазак колoне постројених италијанских официра и војника са моторима, овај њихов официр се поново обраћа Мили и Петру Војновићу те пита: – Могу ли ја преговарати са вашим командантима, како би он то саопштио својој команди. На то су му Војновић и Миле Глишић рекли да могу преговарати о другим питањима, а не о предаји мртвих усташа и кажњавању бораца, који су бранили своје село и овај народ, те да могу ступити у контакт, да пошаљу своје парламентарце, преко Бихаћког сектора или у Грабеж до куће Узелаца, те да даље не смију ићи, а да смију дићи само два на мотору и бијелом заставом.
Сљедећи наставак: Ток преговора са италијанским официрима
Текст приредио и уступио: Борислав-Боро Глишић, син Милана Глишића
