Око пет милиона грађана Молдавије, Македоније, Србије, Украјине и Турске; могу постати грађани ЕУ, уколико докажу да су поријеклом из неке од земаља чланица.
“Све више грађана европских држава које нису чланице ЕУ, проналазе начине и средства да постану грађани Уније. Они се често присјете поријекла својих предака и на основу тога поднесу захтјев за добијање одговарајућег пасоша. Мађарска, Румунија и Бугарска су то великодушно регулисале тако што су грађанима који су живјели на бившим територијама неких од тих држава, олакшале подношење захтјева за добијање `европског пасоша`”, пише њемачки лист “Велт”.
Ова могућност, наводи лист, посебно је атрактивна за Молдавце, Македонце, Србе, Украјинце и Турке.
“Мађарски парламент је напримјер усвојио закон према којем се 3,5 милиона особа које нису Мађари, а које су имале неке везе са некадашњим мађарским територијама, могу надати да ће постати држављани ове земље. Краљевина Мађарска је након Првог свјетског рата уговором из Трианона 1920. године, изгубила двије трећине територије и половину становништва. Тако би користи од нове регулативе могло имати око 300 хиљада Срба, који су живјели у бившој мађарској (Војводини), као и око 150 хиљада Украјинаца који су мађарског поријекла”, истиче “Велт”.
Слично је и у Бугарској. Око 2,5 милиона грађана који не живе у тој земљи и који могу доказати да су бугарског поријекла у Софији могу добити пасош те земље.
Према писању француског листа “Фигаро”, око пет милиона људи теоретски имају могућност да постану држављани једне од земаља чланица ЕУ.
Оно што оба листа заборављају, јесте да те повластице добијају Македонци ако се изјасне као Бугари, Молдавци ако се изјасне као Румуни, Мађари из сјеверне српске покрајине и Украјине, те Турци који су генерацијама већ гастарбајтери у западној Европи.
Готово је немогуће да неки Србин добије пасош ЕУ на овај начи, што ваљда указује да је национална припадност и даље веома битна у породици европских народа.
