ШAMAЦ – Марко Перковић Томпсон, контроверзни хрватски пјевач, на чијем су репортоару својевремено биле усташке пјесме којима се величају покољи над српским становништвом током Другог свјетског рата у доба Независне Државе Хрватске, наступа данас у Оџаку, у Федерацији БиХ.
Томпсону су због таквих пјесама, али и проусташке костимографије дијела његових обожавалаца на концертима одавно затворена врата многих дворана у свијету, а не наступа ни на манифестацијама које у Хрватској организују државне власти.
Али, неко је процијенио да у БиХ, тачније ФБиХ, може наступати, упркос његовом “имиџу” и чињеници да су многобројне жртве акција хрватске војске и полиције “Олуја” и “Бљесак”, чије резултате Томпсон такође велича, већ годинама избјеглице у Републици Српској, која је конститутивни дио БиХ.
Поводом Велике Госпојине, која се обиљежава на Дан општине Оџак, уз вашарску и слављеничку атмосферу, организатори ове манифестације организовали су велики концерт на стадиону у Оџаку.
Како се незванично сазнаје, сам Томсон дао је 4.000 КМ да би могао наступити на стадиону, док је цијена једне улазнице 10 евра (20 КМ).
Да ствар буде још циничнија, и данас се памте усташки покољи над српским становништвом у селима Трњак, Дубица, Струке, Нови Град, Липик и другим православним насељима.
Тада је побијено на стотине невине дјеце, жена , стараца….
Како се осјећа српско становништво у тој општини или у околним општинама свјесно да долази пјевач (у Хрватској веома популаран), који је почињао своју каријеру са усташким “будилицама” о “Јури и Бобану”, са порукама као што су : “Бјеж`те псине (Срби) преко Дрине”, “Јасеновац и Градишка Стара то је кућа Максових (Лубурић) месара”…
Овај концерт не изазива никакво реаговање оних који “бдију” над Дејтонским споразумом и наводно се заузимају за национално помирење у БиХ.
Недавно смо имали прилику да се упознамо о животном дјелу Дијане Будисављевић, Аустријанке по поријеклу, која је спасила 12 000 српских малишана управо из усташких логора, који су у Томпсоновим пјесмама имали почасно мјесто.
Свако има право на мишљење и свако одговара за своје поступке, али у многим европским земљама законом је забрањено слављење било чега што подсјећа на нацизам или слави Хитлерове савезнике из Другог свјетског рата.
БиХ је, очигледно, и у овом случају – мимо свијета. Као земља у којој је све могуће, јер је она, са овако подијељеним народима, мало могућа.
