БЕЧ – Представник секретаријата УНХЦР у Србији Ленарт Консалаинен оцијенио је да је важно да се сада ријеши проблем избјеглица у овој земљи, посебно њих 1300, који и данас живе у колективним центрима.
Аустријски лист "Пресе" пренио је бојазан Унхцра да ће због економске кризе наредних година бити умањени капацитети за помоћ избјеглицама у Србији, те оцјену да је сада прилика за налажење повољног рјешења.
Консалаинен је оцијенио да између Хрватске, БиХ и Србије по питању избјеглица готово да нема политичких разлика.
"А и садашњој српској влади овој теми се даје приоритет више него што је то био случај код претходних влада", указао је Консалаинен.
Лист подсјећа да је 100 000 људи у Србији регистровано као избјеглице из Хрватске и БиХ, а да је раније то био случај са 550 000 особа.
"200 000 је у међувремену добило српско држављанство, многи су се вратили у Хрватску и БиХ, а хрватска Влада је обновила 150 000 кућа уништених за вријеме рата, од којих једну трећину за Србе", пише дневник.
Лист наводи да већина преосталих од 100 000 избјеглица не жели да се врати у своју земљу, а да за њихову интеграцију у Србији често недостају потребни ресурси.
"Уз то долази и то да многи не траже српско држављанство, јер се боје да изгубе своја права у Хрватској, попут пензија, или зато што имају потешкоћа да у својим мјестима прибаве потребну документацију за добијање држављанства".
Лист наводи да у 16 000 случајева избјеглице желе да се врате назад у Хрватску, али имају потешкоћа да нађу одговарајући смјештај, што се прије свега односи на Србе, који су у Хрватској живјели у државним становима, а који су у међувремену продати.
