БЕОГРАД- Град Врање је посљедњих неколико деценија на мети великоалбанских интереса, у коме Албанци купују станове и локале, а освајање југа Србије рађањем дјеце у врањском породилишту је још једна од стратегија, јер самим тим чином они постају Врањанци, пише "Политика".
"Није тајна да су Албанци из општина Прешево и Бујановац протеклих година улагали у станове и локале у Врању, али то званично нигде није регистровано у катастарским и другим државним књигама", пише лист.
Лист додаје да су купопродајни уговори између Албанаца и Срба, који су недавно пронађени након једне саобраћајне несреће код Прешева, приморали грађане да поставе питање – ко су виртуелни власници многих кућа, локала и земљишта на атрактивним локацијама и који су, заправо, то виртуелни становници, са недавно пријављеним пребивалиштем, у многим мјестима југа централне Србије?
"То се ради на веома перфидан начин. Стратегија је у томе да се све ради на реч, не желећи да то обелодањују, јер целу стратегију спроводе по налогу својих политичких вођа улажући у куповину некретнина", каже за овај лист Саша Р, радник у продавници мјешовите техничке робе у Врању.
Према његовим наводима, новац за куповину стиже од великог броја албанских гастарбајтера на привременом раду у земљама западне Европе и кријумчарења дроге из Турске, која се разноразним нелегалним каналима пласира у Европу.
Саша Р. напомиње и да се Албанцима више исплати улагање у трговину, јер од новца зарађеног касније улажу у куповину нових некретнина у Врању, а дијеле га сваког мјесеца на равне части са овдашњим продавцима (Србима) са којима су склопили "уговор на реч" и на чије се име још води.
Кад дође вријеме, касније, направи се интерни уговор о наводној новчаној позајмици за коју власник Србин положи као гаранцију већ заједнички локал или стан, али пошто не успије да врати узету позајмицу, власник званично и легално остане Албанац, што је рецепт преписан са косметских простора.
Према подацима, годишње се у врањском породилишту роди између 2.200 и 2.500 беба, од чега је једна трећина из врањске општине, друга трећина су дјеца из општина Косовског Поморавља и околних општина у Пчињском округу, а трећа из оближњих општина гдје је већина албанско становништво.
МУП Србије је недавно почео контролу у Медвеђи, Прешеву и Бујановцу, по кућама у којима имају пријаву боравка особе које нису чланови њиховог домаћинства.
