БАЊА ЛУКА – Политички аналитичар Душан Јањић сматра да Србија под притиском пресуде Међународног суда правде у Хагу разматра могућност усвајања резолуције о Сребреници и да је зато доношење овог документа закасњело.
“Када пропустите да неке ствари урадите одмах, а Србија је то требало да уради приликом смене власти 2000. и 2001. године, онда вам дође рачун”, каже Јањић и наводи да је први рачун пресуда поводом тужбе БиХ, којом је затражено од Србије да се јасно дистанцира од злочина у Сребреници, чиме је заправо наложено доношење декларације.
Јањић прогнозира да би Србија могла бити суочена са санкцијом, јер није извршила ни другу обавезу, која се односи на хапшење Ратка Младића.
“Мислим да је власт искалкулисала да је сада боље да се усвоји резолуција па да виде шта ће даље”, истакао је Јањић, који је и научни савјетник Центра за социолошка истраживања Института друштвених наука Србије.
Он сматра да предсједник Србије Борис Тадић нема избора и да мора донијети двије резолуције, “јер Међународном суду правде мора да покаже посебну резолуцију о Сребреници”.
Према његовим ријечима, Бошњаци и Федерација БиХ користиће резолуцију о Сребреници за нову кампању која ће се пренијети на најболније питање, а то је Република Српска.
“Једна таква резолуција сигурно ће погодити породице Срба који су страдали у злочину са друге стране. Ствар је одговорности политике да се само умањује штета са две резолуције, али ће, нажалост, ње бити, а трпеће је највише Београд”, сматра Јањић.
Он је навео да већина бошњачких лидера и јавно мњење у ФБиХ и даље живе у увјерењу, које је правила међународна заједница и подстицало Сарајево, да су Бошњаци једине или највеће жртве и да никада није довољно извињења.
“На томе се праве политички капитали и покушава да избегне одговорност за злочине. Ту постоје врло конкретни интереси да би се увек говорило да није довољно, али постоје и емоције код оних којима су гинули чланови породица и тај проблем ће бити тешко решив за Вашингтон и Анкару”, сматра Јањић.
На питање да ли би Београд могао тражити сличну резолуцију од Сарајева или Загреба за злочине почињене над Србима, Јањић је рекао да то нема ефекта, као што и код Србије нема ефекта ни доносити резолуције под притиском.
