БИЈЕЉИНА – У свијету се данас обиљежава Мерђународни дан демократије, који је 2007. године прогласила Генерална скупштина Уједињених нација .
Уједињене нације су 15. септембар прогласиле као Дан борбе за остваривање демократских идеала.
“Демократија има заједничко обиљежје у свим дијеловима свијета, али ниједна земља нема или регион не полаже искључиво право на њу”, наведено је у резолуцији УН о проглашењу Међународног дана демократије.
Усвајањем ове декларације потврђен је став да је демократија универзална вриједност, заснована на слободној вољи народа да одреди свој политички, економски, културни и друштвени систем и у потпуности учествује у свим аспектима живота.
Појам демократија изведен је од грчких ријечи демос /народ/ и кратео /владати/, тако да најједноставнија дефиниција гласи да је демократија владавина народа.
Постоје двије врсте демократије – директна /непосредна/, која се примјењивала у грчким полисима, гдје је и утемељен овај облик владавине, и представничка /репрезентативна/ демократија, која се данас примјењује у већини демократских земаља.
Француски политички теоретичар Алексис де Токвил још је у 19. вијеку истицао да “демократија није пасивно дјеловање на индивидуалној основи, као појединац, већ подразумијева колективну ангажованост”.
“Демократија је најлошија државна форма, ако изузмемо све остале”, овај цитат приписује се бившем британском премијеру Винстону Черчилу, који је истицао да нигдје не постоји перфектна демократија, али да је, упркос свим критикама, демократија најуспјешнији поступак мирног рјешавања конфликата.
У Уставу БиХ члан 1 каже се да је “БиХ демократска држава која функционише у складу са законом и на основу слободних и демократских избора”.
