Ватра, која се ширила преко кровова, потпуно је уништила дио манастирског комплекса – од игуманове келије, преко гостопримнице све до Пирга Светог Саве.
Изгорјели су манастирски конаци из периода од 14. до 19. вијека и четири параклиса – мале унутрашње цркве.
Пожар се ширио од димњака у конаку Игуменарија на западној страни. Монаси су у првом тренутку успјели да локализују и чак угасе пожар на доњем спрату Игуменарије.
Међутим, на недоступним мјестима тињање се наставило и захватило дрвену греду која је водила до крова са друге стране зграде запаливши дрвену кровну конструкцију прекривену каменим покривачем.
Пошто је манастир, као средњовјековно насеље, сачињен од објеката у низу, пожар се веома брзо пренио преко кровне конструкције цијеле сјеверне половине манастира, све до параклиса Светог Архангела Михаила и пирга Светог Саве…
У првим сатима монаси су покушали да савладају стихију и да евакуишу најугроженије свештене предмете и драгоцјености. У цркви је одслужен и кратак молебан пред чудотворном иконом Богородице Тројеручице.
Ватрогасци су успјели да савладају неприступачан светогорски терен и стигну тек ујутру.
Kонаци су горјели сатима, јер се пожар спуштао на ниже спратове постепено, након што би дрвена конструкција изгорјела и попуштала под тежином обрушених камених плоча кровног покривача.
Вјетар је допринио ширењу пожара на цијелу сјеверну половину манастирског комплекса, а у исто вријеме је спријечио да се он пренесе јужно са Игуменарије на трпезарију краља Милутина. На тај начин највредније драгоцјености, свештене иконе и рукописно насљеђе остали су сачувани од потпуног уништења.
Хиландарском братству су међу првима у помоћ притекли монаси из светогорских манастира. Сљедећег дана стигла је и помоћ саме Свештене општине Свете Горе из Kареје, грчке државе, војске…
Хиландар је и раније страдао у великим пожарима – тако је 1722. године, по ријечима савременика, ватра гутала све од пирга Светог Саве до пирга Светог Ђорђа.
Ипак, најразорнији пожар био је 4. марта 2004. године. Уништено је и тешко оштећено 5.897 метара квадратних или близу 55 одсто корисне површине.
Параклис Светих 40 мученика потпуно је нестао, параклиси Светог Димитрија, Светог Саве и Светог Николе значајно су били оштећени…
Очекује се да ће обнова Хиландара бити завршена у потпуности 2022. године.
Света царска српска лавра Хиландар и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа, налази се на Светој Гори, аутономној монашкој заједници у сјеверној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики.
Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године бивши велики жупан Стефан Немања /1166-1196/ и његов најмлађи син Растко, касније Свети Сава.
Извор: Срна
