У двомесечном рату у Украјини мало Змијско острво је већ два пута скренуло пажњу на себе. Последњи пут, његово заузимање требало је Кијеву да послужи као симболичан знак победе којом би био обележен 9. мај. Али за украјинску страну све је пошло по злу, па је оно што је требало да буде медијски врхунац успеха украјинске војске – постало војни крах.
У очигледно рискантној акцији, којом су, како каже руска страна, руководили британски и амерички војни саветници, уочи Дана победе погинуло је више од 50 украјинских војника и припадника елитних јединица, изгубљена су четири авиона (три бомбардера Су-24 и један ловац Су-27), 10 хеликоптера, три чамца и тридесет беспилотних летелица. У прецизном извештају руског Министарства одбране наводи се да су у ваздуху оборена три хеликоптера Ми-8 са трупама, један хеликоптер за подршку Ми-24, а шест хеликоптера Ми-8 и Ми-24 уништено је на земљи у близини једног села у одеској области. За два дана оборено је 29 украјинских беспилотних летелица, укључујући осам борбених „бајрактара ТБ-2”, а потом су, после дебакла украјинске војске, оборене још четири беспилотне летелице „бајрактар”. Током покушаја искрцавања у ноћи 8. маја уништена су три украјинска оклопна јуришна чамца „кентаур” с војницима украјинске морнарице. Тела 24 погинула украјинска војника остала су на обали Змијског острва.
У јеку ових борби украјинска страна је објављивала снимке на којима се видео дим у близини Змијског острва, уз објашњења да је, после крстарице „Москва”, погођен још један руски брод. Након неколико дана, руске снаге су објавиле да је украјинска војска током два дана, од 7. маја, неколико пута покушавала да изврши ваздушни и поморски напад на Змијско острво. Директно наређење Генералштабу издао је председник Володимир Зеленски, кога су на тај потез упутили војни саветници из САД и Велике Британије. Циљ напада из ваздуха и с мора био је да се из руских руку врати острво које је изузетно важно за обезбеђивање контроле над северозападним делом Црног мора.
Харковски новинар, војни блогер Михаил Онуфријенко написао је, међутим, да је након ових напада борбена ефикасност украјинског ратног ваздухопловства исцрпљена и да су власти у Кијеву жртвовале последње борбено спремне јуришне авионе и ловце.
А на самом почетку рата Змијско острво је било повод за узбудљиву ратну причу о руском ратном броду и посади украјинске морнарице на овом острву. Према украјинској страни, ствари су стајале овако: руски брод се приближио острву и позвао украјинске војнике да се предају, они то нису хтели да учине и онда су сви погинули у руском ракетирању острва које је „сравњено са земљом”. Зеленски је овај херојски отпор искористио у медијске сврхе и одликовао је погинуле војнике који нису хтели да устукну пред надмоћним непријатељем. Али онда се у јавност пробила и руска страна приче. Испоставило се да су украјински војници живи и заробљени, а касније чак и размењени. Зеленски је потом у једном интервјуу покушао да минимизира властиту штету, јер је постхумно одликовао посаду, па је рекао да су неки од њих живи, а неки не.
Змијско острво (Фото AП)
Стварни значај овог острва је, по свему судећи, преувеличан. Руски војни експерти тврде да украјински медији намерно преувеличавају његову стратешку позицију. Наводно би постављање украјинских радара и ракете „нептун”, „покривало” снабдевање луке Одеса наоружањем и опремом. Чињенице, међутим, говоре да ово острво није значајно у том смислу, јер се налази само 35 километара од обале Румуније, где су свакако већ постављени радари. Тиме је овај украјински војни подухват трагичнији, јер су погибија војника и губитак наоружања изазвани само због потребе да Кијев неким војним успехом обележи Дан победе.
Извор: politika.rs
