РИГА- Летонци данас гласају на референдуму о увођењу руског као другог званичног језика, осим летонског.
Очекује се неуспјех референдума, који је већ указао на дубоке подјеле у Летонији, двије деценије од одвајања од СССР-а, јавио је Би-Би-Си.
Руси чине око једну трећину од два милиона становника Летоније и дуго се жале на дискриминацију.
Међутим, многи Летонци вјерују да је референдум покушај поткопавања независности земље.
У годинама након отцијепљења услов за добијање држављанства био је да се научи летонски језик.
Међутим, многи руски говорници се томе опиру и око 300.000 нема држављанство што значи да не могу гласати на изборима, бити постављени на неку вишу дужност или радити у владиним институцијама, јавља АП.
Данашњи референдум иницирао је покрет руских говорника Матерњи језик који је прикупио потписе од више од 10 одсто гласача, колико је било потребно за референдум.
“Мислим да у протеклих више од 20 година руски држављани у Летонији су понижавани од стране власти, бескрајним покушајима или асимилације или да постану грађану другог реда и ово је наш одговор”, рекао је Владимир Линдерман, копредсједавајући покрета “Матерњи језик”.
Летонски предсједник Андрис Берзинс описао је референдум као “апсурдан”, додајући да је већина људи више забринута како да се земља опорави од рецесије.
Он је истакао да влада финансира школе на језике мањина као што су Руси.
“Нема потребе за другим језиком. Ко год хоће може да користи свој језик било код куће било у школи”, рекао је он.
