ЖЕНЕВА – Глобални споразум о забрани употребе касетних бомби ступио је данас на снагу, у складу са одредбама међународног права.
Овај документ забрањује употребу, производњу и складиштење ове врсте наоружања, од којег сваке године широм свијета страдају десетине хиљада цивила.
Томас Неш из Коалиције против касетне миницује, која окупља 200 цивилних друштава и организација, поздравио је усвајање забране.
“Ово је најважнији међународни хуманитарни закон који је ступио на снагу од забране нагазних мина прије десет година. Од данас, државе имају законску обавезу да помогну жртвама”, рекао је Неш.
Споразум захтијева од земаља потписница да униште залихе касетне муниције у року од осам година, очисте контаминирана подручја у наредних десет година и помогну угроженим заједницама.
Конвенција о касетним бомбама усвојена је у мају 2008. године, а ратификовало ју је 37 држава, укључујући Велику Британију, Њемачку и Јапан. Ове три земље посједују велике залихе касетне муниције.
Више од 20 земаља угрожено је ефектима употребе касетних бомби, а активисти кажу да сваког дана од оваквог наоружања погину двије до три особе.
Већина жртава су дјеца која узимају заостале касетне бомбе у руке мислећи да је ријеч о играчкама. Процјењује се да око 30 одсто појединачних бомби не експлодира при паду на земљу.
САД, највећи свјетски произвођач ове врсте муниције, за сада одбијају да потпишу конвенцију, уз напомену да ће забранити касетну муницију од 2018. године.
