КУВАЈТ – Први пут у историји Кувајта, у парламенту међу 50 посланика наћи ће се и четири жене, показују објављени резултати парламентарних избора у овој конзервативној земљи где се бављење политиком и даље сматра искључиво мушким послом.
Међу 210 кандидата, на јуче одржаним изборима, нашло се 16 жена, од којих су четири ушле у парламент.
Женама у Кувајту је 2005. године дато право да гласају и да буду биране, али ниједна није до сада успјела да уђе у парламент, иако су избори били одржани и 2006. и 2008.
У парламенту ће сједети Масума ал Мубакар, која је постала прва жена министар у Кувајту 2005. године, двије професорке које су се школовале у САД Салва ал Џасар и Асил Авади, као и водећи економиста Рола Дашти.
У Кувајту 384.790 грађана, међу којима половину чине жене, има право гласа, али је одзив био слаб, јер грађани сматрају да се овим изборима неће много одмаћи у рјешавању спора парламента и владе која одлаже спровођење економских реформи.
Владар Кувајта шеик Сабах ал Ахмад ал Сабах, расписао је изборе послије распуштања парламента, у марту. Он је то учинио, јер је парламент желео да испита његовог рођака, актуелног премијера, због оптужби за корупцију.
Сунитски исламисти су на овим изборима освојили само 11 мјеста у парламенту, што је за десет мање у односу на прошли састав. Либерали су освојили осам мјеста, за једно више него прошли пут.
Нова скупштина ће морати да се изјасни о пакету помоћи за подстицање економије, вриједном пет милијарди долара, који треба да помогне финансијском сектору ове арапске земље у вријеме глобалне економске кризе.
Стимулативни пакет је у марту већ одобрила прелазна влада, али је потребно да то учини и нови парламент.
Иако политички систем Кувајта, гдје партије нису званично признате, подсјећа на западне демократије више него иједан други у том региону, та земља је у економском смислу заостала у односу на сусједе.
Катар, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин су се трансформисали у трговачке, финансијске и туристичке центре, интересантне страним инвеститорима, док је у Кувајту управо скупштина блокирала многе кључне пројекте, а држава је била присиљена да лани интервенише и спасава банкарски сектор.
