Rat Rusije protiv Ukrajine je i rat špijuna. Zapadne zemlje ne šalju samo oružje i zalihe, već i vredne obaveštajne podatke. Pre svih SAD i Velika Britanija snabdijevaju Kijev satelitskim snimcima, presretnutim ruskim porukama i pomažu u izviđanju.
Stručnjaci britanske službe za prisluškivanje GCHK mesecima pomažu Ukrajini da se odbrani od ruskih kibernetičkih napada.
Javnost doduše malo zna kako obaveštajna pomoć konkretno izgleda. Ali, u američkim obaveštajnim kuloarima govorka se o velikom uspehu, uporedivim s kubanskom raketnom krizom i pronalaženjem Osame Bin Ladena u Pakistanu.
„Mi Ukrajincima na bojnom polju redovno dajemo detaljne i pravovremene obaveštajne podatke kako bismo im pomogli da brane zemlju od ruske agresije; i to ćemo nastaviti i dalje“, navodi se u šturom saopštenju Bijele kuće sa kraja aprila.
Veruje se da su više puta zapadne službe dale ukrajinskoj vojsci odlučujuću prednost – i nanele značajne gubitke ruskoj vojsci. Barem je tako nedavno objavilo nekoliko američkih medija.
Prema istraživanju Njujork tajmsa, upravo su američki obaveštajci pomogli ukrajinskoj vojsci da do sada ubije dvanaest ruskih generala.
Vašington post je objavio da su američke službe Ukrajincima dostavile koordinate ruskog ratnog broda Moskva, koji je potopljen u raketnom napadu.
Činjenica da ruski padobranci nisu uspeli da izvrše iznenadni napad na aerodrom Gostomelj u blizini Kijeva u prvim danima rata, posledica je, kako se navodi, upozorenja tajne CIA Ukrajincima.
Američka vlada nije oduševljenja što ovakve informacije cure u medije pa pokušava da ograniči štetu. Tako je portparol Pentagona priznao da Amerikanci dostavljaju podatke, ali negirao da se tu radi o tačnim lokacijama visokih ruskih oficira ili ruskih meta.
„Da budem iskren, Ukrajinci imaju mnogo više informacija od nas“, rekao je portparol.
Šef CIA Vilijam Barns bio je dosta ljut zbog izveštaja medija. „To je neodgovorno. Opasno je kada ljudi previše pričaju o obaveštajnim stvarima, bilo privatno ili javno.“
Postoji praktičan razlog zašto se, za razliku od isporuka oružja, ne govori o saradnji tajnih službi: službe ne žele da izgube svoje izvore koji mogu biti i u ruskoj vojsci ili čak samom Kremlju. Takođe, ne žele da Rusi shvate gde curi i gde se prisluškuje.
Politički je stvar takođe nezgodna. Što se više priča o konkretnoj američkoj obaveštajnoj pomoći, to je jači dojam da su SAD maltene strana u ratu. To Vašington po svaku cenu želi da izbegne, iako je očito da su američko oružje i obuka dosta pomogli Ukrajincima.
Sjedinjene Države su na sličan način, manje-više prikriveno, osamdesetih godina pomogle da se potisnu moskovske trupe u Avganistanu.
U to vreme, Sovjetski Savez je izvršio invaziju na susednu zemlju kako bi uspostavio marionetsku komunističku vladu. SAD i druge zemlje su oružjem podržavale avganistanske mudžahedine. Sovjetski Savez se upleo u gerilski rat koji je trajao deset godina i završio povlačenjem Crvene armije 1989. godine.
I nemačka obaveštajna služba BND bila je uključena u Avganistan u to vreme. Sredinom osamdesetih pokrenuta je tajna operacija „Letnja kiša“ na inicijativu pojedinih poslanika Bundestaga.
Godinama je BND isporučivao pomoć mudžahedinima, uključujući jakne, čizme, šatore, vreće za spavanje, baterijske lampe, uređaje za noćno posmatranje, motocikle, pa čak i poljske bolnice. Zauzvrat, avganistanski borci su Nemcima ustupali najnovije sovjetsko oružje kojeg se dokopaju, kako bi NATO dobio podatke o njemu, zaključuje Dojče vele.
Trenutno zvanični Berlin ćuti o obaveštajnim aktivnostima u Ukrajini.
Pre nekoliko sedmica, na tajnim sastancima u parlamentu, nagovešteno je da nijedan agent BND-a trenutno nije direktno aktivan u ratnoj zoni, ali da postoji „aktivna razmena“ s Ukrajincima i drugim službama u regionu. Kažu, i danas postoji veliki interes da se podrobnije ispita rusko oružje.
Izvor: politika.rs
