ЛОНДОН – У јавност је данас доспјело око 200.000 страна повјерљивих докумената везаних за рат у Авганистану, које новинари називају једним од најгорих случајева цурења тајних информација у историји.
Објавила их је Интернет страница Викиликс позната по томе што долази до повјерљивих докумената и снимака.
Викиликс је прикупио више од 91.000 докумената – углавном извјештаја припадника америчких оружаних снага и обавјештајних служби у Авганистану од 2004. до 2009. године.
Досије, који веб сајт Викиликс назива „Амерички ратни дневник” садржи детаље 144 инцидента у којима су међународне снаге у Авганистану убиле или раниле цивиле.
Француски војници су 2008. године отворили ватру на аутобус пун дјеце и том приликом је повријеђено осморо деце.
У сличном инциденту амерички војници су убили или ранили 15 путника. Пољски војници су 2007. године изгледа из освете гранатирали село у којем се одржавала свадба и међу мртвима је наводно била и једна трудница.
Организације за људска права кажу да ови документи само потврђују да међународне снаге у Авганистану крију праве размјере страдања цивила.
Повјерљива документа, међутим, не откривају само детаље о страдању цивила – други проблематични аспект рата на који указују је двојна улога пакистанске обавјештајне службе у рату у Авганистану.
Званично, Пакистанци помажу Американцима и другим страним трупама у настојању да изађу на крај са талибанима и стабилизују Авганистан, али извјештаји америчких официра и обавјештајаца који су сада процурили у јавност наводе на закључак да пакистански обавјештајци блиско сарађују са талибанима у Авганистану.
Људи који воде Викиликс су повјерљива документа до којих су дошли подијелили са три листа – америчким „Њујорк тајмсом”, лондонским „Гардијаном” и њемачким „Шпиглом”, тако да и та три листа доносе детаље из „Америчког ратног дневника”.
У Бијелој кући су веома љути због цурења повјерљивих извјештаја и наводе да би то могло да угрози животе војника у Авганистану и америчку националну безбједност, Викиликс то негира јер су, како кажу, у неким случајевима уклонили имена и детаље који би омогућили идентификовање официра и обавјештајаца.
Бијела кућа, такође, указује да су се инциденти о чијим је детаљима ријеч догодили у вријеме када је предсједник био Џорџ Буш и када америчке снаге у Авганистану нису имале довољно средстава и опреме, истичући да је амерички предсједник Барак Обама прошле године усвојио нову стратегију за Авганистан и издвојио додатна средства.
