БАЊАЛУКА – БиХ је до прије неколико година била мјесто гдје су долазиле жртве трговине људима, док је данас тенденција да све више држављана БиХ постају жртве трговине људима, изјавио је социјални радник из Центра за социјални рад Бањалука Бојан Арула.
“Чим идентификујемо жртву трговине људима, у зависности од тога да ли је ријеч о пунољетној или малољетној жртви, пријављујемо случај надлежној полицијској агенцији, а затим жртву смјештамо у `сигурну кућу`”, рекао је Арула.
Поводом обиљежавања Европског дана борбе против трговине људима, он је на централном тргу у Бањалуци новинарима рекао да се Бањалука већ шест година самостално бори против трговине људима, а у посљедњих неколико година има подршку Министарства безбједности и Министарства за људска права и избјеглице БиХ.
Арула је истакао да су, у сарадњи са Удружењем “Нова генерација”, направили сопствене капацитете, тако да од 2005. године имају прихватну станицу за дјецу која су затечена у скитњи и просјачењу, а од ове године и дневни центар за дјецу која су у ризику да постану жртвом трговине људима.
Он је рекао да је у овом тренутку у бањалучкој прихватној станици смјештено једно дијете, које је јуче идентификовано као жртва трговине људима, а у једној од сигурних кућа у БиХ раније је смјештено једно пунољетно лице из Бањалуке затечено на Косову као жртва трговине људима.
Арула је истакао да се трговина људима претежно врши ради сексуалне експлоатације, а жртве трговине људима из БиХ “завршавају” у скоро свим земљама ЕУ, а посебно на Косову, Албанији и земљама које немају развијене системе борбе против трговине људима.
Томислав Јосиповић, координатор пројекта борбе против трговине људима у Каритасу Бискупске конференције БиХ, који се проводи већ седам година, рекао је да се скоро сваке године у Европи тргује са више од 200 000 људи, од којих је 80 одсто жена.
“У БиХ у посљедње вријеме опада број жртава, а расте број процесуираних и осуђених злочинаца и трговаца људима”, рекао је Јосиповић.
Он је подсјетио да је у БиХ 2005. године именован координатор за борбу против трговине људима БиХ и донесено низ закона у циљу побољшања борбе против трговине људима.
У посљедње вријеме донесен је кривични законик који оштрије кажњава починиоце трговине људима, којим је за ово кривично дјело предвиђена казна од 10 година затвора.
Јосиповић је истакао да је прошле године процесуирано 36 случајева трговине људима. Неки починиоци кажњени су казном од двије и до четири и по године затвора, што, како каже, значи да се закони још увијек не спроводе у дјело.
Европски дан борбе против трговине људима у Бањалуци је обиљежен на Тргу Крајине, уличном акцијом и перфомансом студената Академије умјетности с циљем едукације и подизања свијести јавности о овом проблему.
Кампања под називом ”Трговина људима је наша стварност – спријечимо је” реализована је у сарадњи Министарства безбједности БиХ, Државне агенције за истраге и заштиту БиХ, Центра за социјални рад Бањалука, Каритаса Бискупске конференције БиХ и невладине организације “Нова Генерација”.
Европски дан борбе против трговине људима настао је на приједлог Европске комисије и уз препоруку Европског парламента 2007. године са циљем јачања свијести јавности и доносилаца одлука о потреби доношења бољих политика превенције и борбе против трговине људима.
