НЕВЕСИЊЕ – У Крековима код Невесиња данас је, у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, служењем парастоса и полагањем вијенаца обиљежена 135. годишњица Херцеговачког устанка, у историји познатог као Невесињска пушка.
Након парастоса погинулим устаницима, који су служили мјесни свештеници, вијенце и цвијеће на спомен обиљежје српским јунацима положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић, делегације Народне скупштине РС, Борачке организације РС, Трећег пјешадијског РС пука, Републичке организације породица заробљених бораца и несталих цивила, Савеза логораша РС и Општине Невесиње, те делегација Црне Горе.
“Обиљежавајући овај значајан датум из српске историје одајемо дужно поштовање и присјећамо се храбрости, јунашта и чојства храбрих јунака који су тих судбоносних година 19. вијека устали у одбрану својих огњишта и за спас народа од туђинског јарма”, рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Раде Ристовић.
Он је нагласио да је судбина српског народа стално трагање за правдом и слободом што је, како је нагласио, на бројним примјерима показао и народ невесињског краја.
“Невесиње је вјечно каљено у отпору, па многи други устанци у новијој и даљој прошлости српског народа нису могли без невесињског надахнућа. Живимо у нади да ће на крају тешког историјског пута једна свијетла тачка сијати заувијек, а то је наша Република Српска”, истакао је Ристовић.
Обраћајући се скупу у Крековима начелник општине Бранислав Миковић рекао је да Невесињска пушка служи као украс и понос народа Невесиња, Херцеговине и свеколиког српског народа који је у свим бунама и устанцима био чувен по патриотизму, храбрости и честитости.
“Невесињска пушка је најзначајнији историјски догађај српског народа у другој половини 19. вијека, а храбри устаници су остали узор многим генерацијама које су браниле част и достојанство”, поручио је Миковић и подсјетио да су Невесињци и у посљедњем рату показали храброст бранећи РС.
Миковић је рекао да Невесиње данас пролази кроз тешко раздобље економског и социјалног опоравка, али је изразио наду да ће марљиви домаћини уз помоћ Општине и Владе РС превазићи и ове потешкоће.
Предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз истакао је да су Срби народ који је најдуже и најупорније ратовао за слободу, част, крсно име, за традицију и своју државу.
“Неки народи нису ни постојали толико дуго колико смо ми ратовали бранећи се од освајача. Наша слобода се мјери вијековима страдања и жртвовања, а то слободарско опредјељење најјаче је било изражено управо на овим просторима”, рекао је Ћургуз изразивши увјерење да ће историјски догађаји српског народа као што је Невесињска пушка заувијек бити обиљежавани у Српској.
У име мјештана и потомака невесињских хајдука, госте је поздравио професор Војо Вукотић наглашавајући да није случајно што је буна против Турака избила управо у Невесињу.
“Било је готово незамисливо да мало Невесиње у поробљеној Европи устане против тада најјаче силе на планети, али захваљујући одважности наших предака историја ће нас трајно памтити”, истакао је Вукотић.
У културно-умјетничком дијелу програма наступили су чланови Културно-умјетничког друштва “Алат” из Требиња, мушка пјевачка група КУД-а “Невесиње”, народни гуслар Мирослав Шиљеговић и глумац бањалучког позоришта Небојша Зубовић.
Историја ових простора, протекла је у супростављању сваком зулуму, самовољи и феудалном кулуку, трпљењу и борби за самоодржање, освајање слободе, очување националног и духовног идентитета, етичких и културних вриједности. То је и одредило судбину овог народа, да буду страдалници и ратници у политичкој мрежи европских дворова и интереса истока и запада.
Најзначајнији догађај овог периода је, несумњиво, Невесињска пушка, испаљена 23. јуна 1875. године у Бишини, на Цетној пољани из руку невесињског хајдука и харамбаше Пера Тунгуза и његове чете. Овај устанак дао је сигнал цијелој Херцеговини да се дигне на устанак да би врло брзо прерастао у велику источну кризу-питање даљег опстанка Отомоанске царевине на Балкану, као и подјели њених територија на том простору.
Због тога је овај устанак врло брзо изгубио локални, што су биле раније буне, и добио европски значај, као ниједан догадај друге половине 19. вијека у земљама под турском влашћу. Овај устанак који је почео у Невесињу, познат је у историји као Невесињска пушка и уврстио је Невесиње у уџбенике опште историје свих земаља свијета.
Бројни су узроци овом устанку, али је непосредан повод био напад чете харамбаше Пера Тунгуза на турски караван у Бишини (пут Мостар-Невесиње), на Цетној пољани, дана 23. јуна (по новом календару 5. јула) 1875. године и убио седам турских кириџија. Кроз два дана у цркви у Кифину Селу 25. јуна, односно 7. јула, донесена је одлука да се акција за устанак убрза и у осталим срезовима Херцеговионе.
Устаничке чете већ 27. јуна (9. јула) у селу Крекови отпочеле прву борбу. То је прерасло у општеевропску кризу. Устаници који су кренули у тај устанак нису ни слутили такав његов исход неправедним Берлинским конгресом.Вјеровали су да крв дају за велико дјео – народну слободу и народно уједињење.
Умјесто тога вољом великих сила, овом народу и овом простору једно ропство замијењено је другим, умјесто Турске ове просторе окупирала је Аустро-Угарска. Ове одлуке разочарале су вође и народ, али и отријезниле у борби до конацног циља, ослобођења и уједињења 1918. године.
Да је незадовољно новом аустро-угарском влашћу Невесиње је врло брзо показало устанком 1882. године.
