Демографска слика у Републици Српској, као и у Федерацији БиХ, из године у годину све је гора због израженог пада наталитета и раста морталитета, те због све евидентнијег старења популације.
Према подацима неких свјетских организација, БиХ је земља која има најнижу стопу наталитета у Европи. Демографске статистике показују да БиХ данас, у поређењу са седамдесетим годинама прошлог вијека, има троструко мањи наталитет и двоструко већи морталитет.
Размјере прилично суморне слике демографских кретања у Републици Српској потврдило је и најновије истраживање демографа Стеве Пашалића, заједно са Радом Мандић, професором Универзитета Источно Сарајево. Истраживањем је обухваћен период од 1991. до 2018. године.
У тих 27 година у Републици Српској рођено је 312.540 беба, а умро је 368.381 њен становник. С тим подацима истраживачи су повезали и негативни миграциони салдо (миграцијом су изгубљена 353.863 становника) и дошли до закључка да је Српска у поменутом периоду имала укупну депопулацију, то јест смањење броја становника, за 409.704 особе, тако да у њој тренутно живе 1.145.683 особе.
Пашалић за „Политику” наводи да је општа стопа наталитета у Српској у константном паду још од завршетка ратних сукоба у БиХ, те да се од 2011. године примјетно смањивао број новорођених, а повећавао број умрлих.
У посљедњих пет година, према његовим ријечима, у просјеку је сваке године у Српској рођено 9.500 беба, што је много мање у поређењу са првим послијератним годинама, када је годишње на свијет долазило и до 15.000 новорођенчади. У истом том периоду годишње је у просјеку умирало 14.500 особа.
„Стопа фертилитета је веома ниска, а узроком сматрамо планирање породице, све раширенији самачки живот, постратне трауме, расељавање и процесе избјеглиштва, али и социоекономску ситуацију, психолошке и друге факторе”, каже Пашалић и додаје да Република Српска генерално спада у нисконаталитетна подручја.
Од укупно 63 локалне заједнице у Српској, позитиван природни прираштај имају само Бањалука и Источно Ново Сарајево. У 2018. години у Бањалуци је рођено 2.018 беба, а у Купресу ниједна, док је у Источном Дрвару и Источном Мостару на свет дошла по једна беба. Судећи по резултатима истраживања, све мање рода слијетало је и у многе друге локалне заједнице у Српској.
Позивајући се на резултате истраживања, Пашалић напомиње да Република Српска генерално има „слабе демографске ресурсе” (изразито повољне има само Бањалука), те да, према индексу старења, спада у стадијум дубоке демографске старости (више од 200.000 њених грађана су шездесетогодишњаци, док петнаестогодишњака има 164.000).
„Изражено старење популације има трајне импликације, не само у оквиру демографије него и економског и сваког другог развоја, јер старија популација напросто не може носити терет продуктивности као што то може млађа популација”, каже Пашалић и спомиње, између осталог, и унапређење образовања као један од значајнијих фактора који би допринијели промјени тренутне демографске слике у Српској.
Извор: Политика
Аутор: Душанка Станишић
