Као ученик богословије приступио је социјалдемократским кружоцима, потом бољшевицима. Прије Октобарске револуције 1917. организовао је акције терориста који су, према налогу вође бољшевика Владимира Лењина, изводили нападе на банке и конвоје ради пљачке новца.
У партијски Политбиро и Војно-револуционарни комитет ушао је у октобру 1917, а од априла 1922. до смрти у марту 1953. био је генерални секретар партије.
Послије смрти Лењина у јануару 1924. вјешто је користио борбе у партијском врху и једног по једног физички је – углавном послије монтираних политичких процеса – елиминисао све који би могли да му угрозе власт.
Временом је то постао разрађен систем терора с огромном мрежом затвора и концентрационих логора у које су упућивани милиони људи. Изградио је култ своје личности у СССР-у, што је постепено захватило готово све комунистичке партије у свијету.
Чистке је започео 1934. и ликвидирао је практично све старе бољшевике, партијске, државне и армијске руководиоце, многе руководиоце Коминтерне и читава руководства страних комунистичких партија, укључујући југословенско.
У отаџбинском рату против нацистичке Њемачке и њених савезника од 1941. до 1945. био је врховни командант оружаних снага, учествовао је на међународним конференцијама у Техерану, на Јалти и у Потсдаму, прихватио је подјелу интересних сфера послије Другог свјетског рата у Европи и Азији.
Црвена армија дочекала је неспремна напад нациста, јер је Стаљин претходно позатварао многе високе официре и способне војнике, које је након њемачких упада у Совјетски Савез брзо рехабилитовао.
Стаљин је 1947. формирао Информациони биро комунистичких партија, помоћу којег је настојао да обезбиједи утицај у комунистичком свијету послије распуштања Коминтерне. Тако је 1948. је покушао да се обрачуна с југословенским руководством.
Допринио је заоштравању међународних односа у вријеме хладног рата и окрњио огроман углед СССР стечен одлучујућом улогом у сламању фашизма у Другом свјетском рату.
Извор: СРНА
