У Гламочу, општини на југозападу БиХ са већинским српским становништвом (43,5 одсто), која, као и Дрвар и Грахово, територијално припада Федерацији БиХ (ФБиХ), деци српске националности ускраћено је Уставом загарантовано право да уче матерњи језик. При упису у школу српски школарци морају да се определе хоће ли учити хрватски или „босански” језик, јер у наставном плану ресорног министарства Кантона 10, у чијем саставу је и општина Гламоч, српског језика нема.
Загарантовано право на изучавање националне групе предмета, по наставном програму Републике Српске, ускраћено је српској деци и у Основној школи „Ахмет Хромаџић” у Босанском Петровцу, због чега се већина њих опредељује за школовање у Републици Српској, у општини Дрнић, удаљеној десетак километара од места у којем живе. Босански Петровац је општина која такође припада ФБиХ, то јест Унско-санском кантону, у којем, као и у многим другим, ђаци уче лекције о „геноциду у Сребреници”.
Саговорници „Политике” кажу да је „скандалозно и непримерено” да се деци српске националности намеће да се образују на језицима друга два народа (Хрвати и Бошњаци), те да је то доказ дискриминаторског односа власти Федерације БиХ према српском народу, као једном од три конститутивна у БиХ. Неки од њих убеђени су да је то и један од „смишљених” начина како би се Срби присилили на поновно исељавање.
„Неизучавање српског језика у гламочким школама (основној и средњој), у којима је трећина ученика српске националности, само је један од проблема с којима се суочавају српски повратници. Сви наши досадашњи покушаји да се у локалне школе уведе и српски језик били су неуспешни због углавном „неоправданих” ставова кантоналног министарства просвете. Очито је да на тој адреси нема спремности да се превазиђе вишегодишња ситуација због које испаштају деца, и стога је неопходно проблем решавати на највишем нивоу. Ја се надам да ће се то ускоро и догодити”, рекао је за наш лист Небојша Радивојша, начелник Гламоча.
У недавној изјави за Радио Слободна Европа Гламочанин Слободан Радмило, отац двојице синова који пету годину уче хрватски језик уместо српског, који сматрају матерњим, навео је, између осталог, да проблем српске деце не могу решити њихови родитељи, јер је „то ствар политике и политичара”, који би, сматра он, морали деци свих националности да обезбеде да могу да уживају Уставом загарантована права.
„Не могу то ни родитељи, ни удружења, нити црква решавати, јер нису власт и не доносе законе. Зна се ко управља државом”, казао је Радмило.
Дискриминацију српских школараца у Гламочу, којом се директно крше одредбе Дејтонског мировног споразума, осуђује и Горан Броћета, делегат из реда српског народа у Парламенту ФБиХ и најављује да ће српски заступници у Скупштини Кантона 10 поново актуелизовати тај проблем.
„Ни 25 година након рата Дејтонски мировни споразум се не поштује. Српска деца у Гламочу не изучавају матерњи језик. Крајње је време да сви морају да схвате да су Срби конститутиван народ”, изјавио је Броћета за Срну. Он тврди да су проблеми српских повратника у Гламоч вишеструки, јер осим неувођења српског језика у школе, они се суочавају и са „незаконитим и неуставним националним обележјима”, те „прецртавањем ћириличних назива на таблама поред пута”.
Извор: Политика.рс
